Разматрање Божанствене Литургије

ПОГОВОР

Дејство божанствене литургије је велико; врши се видљиво и пред очима, тако да сви људи виде, и тајанствено. Ако само онај који се моли побожно и приљежно прати сваку радњу, душа му долази до узвишеног расположења, Христове заповести су за њега испуњене, Христов јарам је благ и бреме лако. Кад изиђе из храма где је присуствовао божанственој трпези љубави, он на све људе гледа као на своју браћу. Ако почне своје уобичајене послове у служби, или у породици, или ма где, он и нехотице чува у својој души високи утисак љубављу одуховљеног општења са људима, које је са неба Богочовек донео. Ако има власт над другим људима - нехотице постаје милостивији са потчињенима. Ако је сам под влашћу другога - вољније и са љубављу му се потчињава. Ако види некога ко проси помоћ - срце му је више него икада расположено да помогне. Ако је у оскудици - благодарно прима најмање дарове и моли се за свога добротвора више него икада. И сви који су пажљиво слушали божанствену литургију излазе кроткији, љубазнији у опхођењу са људима, више дружељубиви, тиши у својим поступцима. Зато је за свакога, који само жели да напредује и постане бољи, потребно да често, колико год може, иде на божанствену литургију и да пажљиво слуша. Она неосетно изграђује и образује човека. И што се људско друштво још није сасвим распало, што људи не дишу потпуном, непомирљивом међусобном мржњом, тајни узрок томе је божанствена литургија, која подсећа човека на свету небеску љубав према свом брату. Стога ко хоће да се оснажи у љубави треба што чешће, кад год може да са страхом, вером и љубављу присуствује свештеној трпези љубави. Ако се пак осећа недостојан да прими у своја уста самога Бога, који је сав љубав, онда нека бар гледа како се други причешћују, да би неприметно и неосетно сваки пут постајао савршенији.

Велики и неизмеран може да буде утицај божанствене литургије, ако човек постави себи као правило, да оно што је чуо спроведе у живот. Она све подједнако учи, подједнако делује на сва знања, на све сталеже, од цара до последњег сиромаха, једно говори свима, једним истим језиком: све учи љубави, која повезује цело друштво; она је тајанствени покретач свега, који складно креће целокупан живот.

Ако божанствена литургија тако силно делује на оне који приступају кад се она служи, још снажније делује на свештеника који служи. Ако је он само побожно служи, са страхом, вером и љубављу, онда је он већ сав чист и као сасуд храма остаје цео дан чист. У вршењу својих различитих пастирских дужности, или у породици, међу својим домаћима, или међу својим парохијанима, који су такође његова породица - сам Спаситељ ће се у њему представљати. И у свем његовом делању дејствоваће Христос. И у његовим речима говориће Христос. Кад он настоји да се завађени измире, наговара силнога да буде милостив према слабом, смирује разјареног, теши ожалошћеног, угњетаваног бодри на трпљење, - његове речи ће имати лековиту моћ и биће на сваком месту речи мира и љубави.


Превод са руског др Емилијан Чарнић





Електронско издање: Славјанка