Сергије Троицки
УВОД
Значење полног живота у природи. — Важност питања о браку за појединца и за друштво. — Тешкоћа питања и несугласице у његовом решавању у науци и религији.
Изгледа нема питања о којем се тако много говори, као што је питање о браку и полном животу уопште.
Да и не говоримо о научној књижевности, која се нарочито јако умножила у последње време, читава лепа књижевност, са малим изузетцима, већ одавна бави се овим питањем. Роман без љубави редак је као и бела врана.
Ова је појава сасвим природна. Узрок је томе, са једне стране, важност овог питања како за општи живот природе, тако и за сваког човека и друштвене организације, а са друге стране, тешкоћа тог питања.
„Један поглед на природу, пише шведски научник Рибинг, потпуно је довољан, да би смо се могли уверити о бескрајно широком утицају полног живота. Само за њега и због њега цветају у пољу љиљани, миришу руже, у шумама певају славуји и дроздови, одевају се
шарено и добијају дивне форме биљке и животиње. Само за њега и због њега мушкарци и жене теже за физичким и интелектуалним савршенством. Кад би престао полни човечански живот, све би постало мрачна пустиња. Уметност, наука, друштвени живот и чак велики део религије, ништо то не би могло да постоји".
За појединца то је питање сфинга, која се привиђа сваком човеку, и од правилног или неправилног решења овог питања зависи, ако не сам живот, онда оно што изгледа често важније од самог живота — читава животна срећа. А живот нам се даје једанпут.
За друштво брак служи не само као основа и расадник породице и државе, друштва и цркве, него још и као чувар и регулатор морала, права и уопште свих конститутивних елемената и интереса целокупне заједнице људске.
Често чујемо данас, да се брак руши као застарела установа.
Али се заборавља, да је са рушењем брака нераздвојено везано и рушење друштва и да у здравом друштву еволуције брака иде другим правцем. Некад је брак био економска, правна и чак државна заједница, но мало по мало, он се ослобађа ових елемената, који нису битни за његову природу и постаје оно, што он увек мора да буде — савез пожртвоване љубави.
Често се пребацује хришћанству, ако не негативан, онда у сваком случају неповерљив однос према браку. Али ево шта пише о значењу брака стари хришћански писац, корифеј богословске мисли IV века, св. Григорије Богослов у својој дубокој „Моралној поеми":
„Гледај, што даје људима савез љубави - мудри брак,
„Ко је научио мудрости? Ко је проучио тајанствено?
„Ко је дао градовима закон и пре закона ко је основао градове и са надахнућем пронашао вештине?
„Ко је напунио пијаце и домове?
„Ко места за публичне игре?
„Војску за битку и столове за гозбе?
„Кор певаца у мирисном диму храма?
„Ко је укротио животиње? Ко је научио орати земљу и сејати биљке?
„Ко је послао у море за борбу са ветром црну лађу?
„Ко, ако не брак, сјединио море и копно влажним путем и спојио, што је било раздељено једно од другог?
„Али постоји нешто, што је још више узвишено и боље. Захваљујући браку ми нашим рукама и ногама служимо једни другима, захваљујући му, добијамо двоструку снагу за велику радост пријатеља и јад непријатеља. Заједничке бриге смањују сметње. Заједничке радости постају угодније. Богатство даје већу радост због једнодушности. А код оних, који немају богатства, једнодушност даје већу радост, но богатство. Брак је кључ који отвара пут према чистоћи и љубави".
(Poemata moralia, Migne, Patrologia. Види такође панегирик браку код Амфилохија Иконијског, Слово 2 из Сретење Господње).
Питање о браку није само важно, него и тешко. Човечанство зна хемијски састав звезда, које су удаљене од нас на много стотина година светлости, али још није решило оно, што га се највише тиче. „Да је питање о браку најтеже и најкомпликованије, пише један од најбољих ауторитетних и дубоких старих западних богослова, бл. Августин, ово ја, наравно, знам и не смем да тврдим, да сам разјаснио или да ћу разјаснити те тешкоће у своме раду" а на другом месту говори да о браку излаже само „вероватна мишљења". (О тешкоћи питања о браку говори и св. Григорије Ниски у своме делу „О природи човека" гл. 16).
И у ствари, не гледајући на многовековне радове најбољих умова човечанства, узалуд би почели да тражимо општепризнате тезе у тој области. Несугласице, и при томе у најбитнијим питањима, налазимо и у историји, која различито решава питање о постанку и првобитној форми брака. Нема сагласности ни у правним наукама, чак ни у погледу разумевања најважније стране брака, његове суштине и његовог циља. Говоримо најважније због тога, што како је показао Јеринг, циљ је творац и душа права и због тога појам циља у правним наукама има исту улогу, као и појам узрока у наукама природним. Циљ сваке правне институције одређује сву њену конструкцију и због тога неки правници, који су одбацили решавање тог питања у својим расправама, били су принуђени да решавају то питање поводом конкретних случајева.
Нема сагласности у погледу брака ни између појединих религија, ни унутар једне хришћанске религије између разних хришћанских вероисповести; чак унутар једне вероисповести, напр. православне можемо наћи борбу разних праваца, разних теолошких мишљења у
решавању чак основних питања, например, да ли је брак тајна новог или старог Завета, ко свршава ову тајну свештеник или брачне странке, који моменат у брачном ритусу треба сматрати као најбитнији, које значење има за важност брака његова физиолошка страна и т. д. Исту борбу теолошких мишљеља видимо и код католика.
Све то довољно правда појаву „Хришћанске филозофије брака". Разуме се, наша књига нема претензије, да обухвати такав опширан предмет, као што је брак, у целом његовом обиму. Као „филозофија брака", она говори само о општим, основним начелима учења о браку и историјска, правна и друга специална питања додирују се само у толико, у колико је њихово расматрање неопходно за боље разумевање тих основних начела. Са друге стране, као „хришћанска филозофија брака", књига узима за своје основно језгро само хришћанско учење о браку, док се други правци филозофске мисли узимају у обзир само у циљу објашњења тог хришћанског учења.
При излагању хришћанског учења о браку писац је тежио да црпи сав материјал непосредно из првоизвора — из Светог Писма и ауторитетних споменика старе хришћанске књижевности по њиховом оригиналном тексту и да свако своју тезу потврди тачним цитатима из тих споменика, већином по класичном Мињеовом издању: Patrologiae cursus completus.
Књига је преведена са неким исправкама и допунама са руског издања: „Христјанскаja философија брака, Утса Ргеss, Раris, 1933", већином од самог писца. Веће допуне унете су на крају VI и VII главе.
Писац изјављује захвалност лицима, која су му помогла у раду на преводу књиге.
Следећа страница
