Глава прва
Човек и свет у богодарованој красоти и хармонији. Људска природа: лепота човекове душе и тела.
Колико је само пута над тобом и тебе ради изгрејало сунце на небу и приклонило се западу, и колико пута сјајни месец пловљаше више твоје главе, док чудесна слика безбројних звезда тебе ради украшаваше свод небески; и како се често, сваке године с пролећа и лета, земља пред твојим задивљеним очима одеваше у разнолико зеленило растиња, у цветно шаренило, као што се и дрвеће прекриваше укусним плодовима што им се ни броја не зна! Колико је само различитих, безбројних живих бића свакаквих врста видело и види око твоје - створења обдарених од Творца најразличитијим, чудесним особинама! Јеси ли покушао да у мислима продреш у тај величанствени поредак васељене, установљен руком Саздатеља њеног, поредак који те на очигледан начин, премда без речи, учи реду и у твоме властитом животу, и благодарењу и славословљењу Саздатеља твога Који те је призвао у биће ради разумног и делатног живота? Није ли те безброј пута пленила красота и разнообразност свеколике твари, живе и неживе, што на земљи обитава: животиња, птица, инсеката и гмизаваца, и особито разноврсност и мноштво раса људских, племена и народа настањених диљем земљинога шара; шароликост језика и наречја којима је, као спољашњим обликом, Творац заоденуо невидљиву, богату, неуловљиву мисао људску и чијим посредством је научио људе да разумевају један другога, да откривају унутарњи духовни свет мисли, да исказују осећања благодарности, дивљења, љубави према Творцу, славословља Његовог?! Обдарен си од Творца разумом, слободом, унутарњим и спољашњим законом - али запитај се: да ли их користиш ради свога истинског добра и Саздатељу своме на славу? Употребљаваш ли како ваља разум, слободу чињења добра, савест? Опомињеш ли се јасних, мудрих заповести Творца твога? Уколико (ове богодане дарове) не користиш како ваља, запитај се: зашто је то тако? Не значи ли то да безумно грешиш и против себе и против Саздатеља свога? И шта си, дакле, заслужио због овакве неразборитости, непажње, нерасуђивања и непокорности?
*
Помисли, човече: ради кога постоји ово чудесно, постојано, неизменљиво устројство васељене, овакав поредак природе, устројство неба и земље? Ово хармонично кретање сунца, месеца и звезда, смењивање пролећа, лета, јесени и зиме - ради кога све то? Ради кога је та бескрајна разноврсност и изобиље плодова земаљских са неизбројивим мноштвом пријатних укуса? Ради кога је та светлост сунчева, окрепљујуће радосна и плодотворна? Ради кога је тај животворни ваздух, тако често испуњен прекрасним миомиром биљака? Ради кога је та водена стихија што гаси жеђ твоју, чисти нечистоте људске и на чудесан начин бива претварана руком Творца у неизбројиво мноштво сокова плодова земаљских; вода што обилно капље на земљу како би из ње изницали свакакви плодови којима по множини и разноврсности броја нема, и прелепи миомирисни цветови што украшавају земљу и вртове твоје? Ради кога су оне животиње што ти служе, ради кога толико обиље свакаквих риба, малих и великих, птица пернатих што ти ухо разгаљују пријатним појем и прослављају Творца сваке твари, али и бивају готовљене за храну људима, ради утољавања глади и чак халапљивости наше? Ради кога су метали, минерали, драго камење? - Није ли све то ради тебе, човече, царе свих земних створења? Ниси ли ти тај који се служи свим овим богатствима природе ради своје користи, задовољства, богатства, раскоши? Ниси ли ти онај ради кога је створено васцело ово чудесно устројство природе, овај дивни поредак, ова хармонија свеколике творевине? А уколико је сво богатство творевине, сав тај чудесни поредак и та хармонија тебе ради, и уколико се свим овим користиш себи на добро и благостање - зашто онда преступаш заповести Творчеве, дате ти зарад твога добра и блаженства? Зашто нарушаваш устројство природе и дозвољаваш безбројна безакоња у своме животу, зашто уносиш на земљу уздахе и патњу без краја? Јеси ли зато створен? Та теби су дати разум, савест, заповести Творчеве како би их добровољно испуњавао и благовао! Какве ли казне заслужујеш због безакоња својих, због неблагодарности, неразборитости, немарности, лености, злобе!
Погледај ову чудесну хармонију и сагласје, види поредак твари малих и великих у читавој васељени, уочи дивно устројство свеколике творевине установљено законима Творца - па буди стога и сам у хармонији, у сагласју са вечним, премудрим и праведним законима свеблагог Творца, који су унапред одређени тебе ради и рода људскога, још пре но што си постао; пребивај у хармонији са својом савешћу и са људима у свему што се тиче вечних закона Божијих, и бићеш блажен и овде и у вечности.
*
Благодарим Те, Господе, премудри, предивни, прекрасни, свемогући Творче и Саздатељу свеколике твари, Који над свим владаш и Који си све и свја створио са неизразивим величанством и красотом што усхићује, а нарочито круну земаљских твари - човека и ону што настаде од ребра његовог! Све си саздао чистим, прекрасним, добропотребним, неоскврњеним... Подари нам благодат да чисто, без саблазни и греха гледамо на сва дела Твоја, па и на човека, то најлепше дело руку Твојих; да љубимо Тебе, Саздатеља нашега, свим срцем, да се к Теби пружамо, Тобом усхићујемо, Тебе волимо свим срцем и свом душом!
У целокупној творевини, словесној и бесловесној, живој и неживој, запажа се строга сврсисходност, прецизност, пропорционалност, чистота и савршенство, чиме се постиже благоустројење и целовитост свеколике твари. У човеку су ова својства усађена Творчевом руком са нарочитим преимућством, као у разумној круни твари којој су потчињена сва видљива земаљска створења; човек је, будући разумно биће, дужан да се с вољом, разумно, слободно и усрдно потчињава законима Творца ради свога благовања. Стога, човече, буди кротак, смеран, благ, милостив, испуњен састрадањем, послушан, уздржљив, целомудрен, трпељив, вазда, у све дане своје привољен Творцу и Саздатељу, еда би наследио вечни живот са Богом на небесима.
*
Благодарим Те, Господе, што си ме обдарио и почаствовао умом и даром речи, саздавши ме као разумно, словесно и слободно биће, аутономно у животу и делању, способно за узвишене, свете помисли и осећања, биће које Ти непрестано оживљујеш, биће што разуме дела Твоја и има узвишени циљ живљења.
*
Човек је Бог, и човек је ништа. "Рекох: богови сте, и синови Вишњега сви" (Пс. 82, 6). "Ако љубави немам, ништа сам" (1. Кор. 13, 2). Бог је љубав; човек је створен по слици Божијој, са душом која љуби свој прволик - Бога и онога ко је по образу Његовом - човека. Деница је, својом вољом поставши ђаволом - узрочником злобе и зависти и сваке греховне преласти - изопачио човека као љубеће биће кроз непослушање Богу и тиме га уподобио себи.
*
Природа људска у почетку стварања беше прекрасна и истински света, да би затим пала и постала развраћена. Сам прекрасни нестворени Ипостасни Логос Божији при крају векова благоволио је да прими на Себе нашу људску природу, изузев греха, и да обитава међу људима тридесет три и по године, да понесе наше немоћи, да живи на земљи показујући свима пример праведности; Логос хођаше међу нама, проповедаше свима истинито, небеско учење, трпећи прекоревања, исмевања и ударце; Он пострада, умре на крсту и васкрсе као човек, и вазнесе се на небеса у духовној и бесмртној плоти, и опет ће доћи на земљу да суди живима и мртвима. Са каквим само уважавањем људи треба да се односе према својој природи, искупљеној од греха, проклетства и смрти, освештаној и окрепљеној, просвећеној, узвишеној и обоженој благодаћу Божијом, речју Божијом и Светим Тајнама! Колико смо дужни да се чувамо од сваког световног уплива, сваке нечистоте (страсти) тела и духа; у каквој светости да живимо, у каквој узајамној љубави! (2. Кор. 7, 1)
*
Божија намера о теби. човече, о твоме духовном и телесном животу, увек је неизменљива и непорецива; исто се односи и на сврху са којом је створено твоје биће, са душом и телом. Вазда имај на уму ради чега су ти дати ум и разум, срце, воља, памћење, способност представљања и замишљања удаљених предмета и лица, мора, језера, река, долина, градова и слично; имај на уму са каквом ти је намером Творац даровао чула вида, слуха, укуса, мириса и додира, ради чега ти је подарио очи, уста, језик, руке, ноге, детородне удове из којих се дарује разумни живот теби сличним бићима; сећај се назначења свих спољашњих и унутарњих органа људскога тела, створених премудро, сврсисходно, без оскврњења, у чистоти и добру, и користи све своје способности, све органе и телесна чула у славу Божију, мудро, сврсисходно, са мером, у погодно време, чисто, не понижавајући се, не надражујући их неумерено, противзаконито, супротно од намере и воље Саздатеља свога, - и за разумно устројење свога земаљског живота задобићеш дуговечно живљење и сваку добробит на земљи, а на небесима вечито блаженство.
*
Душа је људска створена по образу и подобију Божијем, са највећом чашћу и достојанством; некада јој беху урођене светост и светлина, праведност, једноставност, благост, молитва, огњена љубав према Богу. Сам Бог обитаваше у првим људима све до њиховог срамног и погубног пада, а Дух Свети беше им украс, просветљење и утеха. Греховним падом душа се у потпуности изменила, поставши грешном, мрачном, лукавом, самољубивом место богољубивом, склоном угађању плоти, гордом, злом, испуњеном завишћу, непослушном, лишеном љубави, користољубивом, готовом на блуд; међутим, будући да је прелашћена и покрадена од палог човекоубице ђавола, остављена јој је могућност покајања, тако да увек може да у светлости устане после свога пада, благодарећи Божијој благодати и милости.
*
Браћо и сестре покајници! Желео бих да обратим вашу пажњу на природу и својства наше душе. Душа људска јесте бесмртни дух, саздан од Бога по Његовом образу и подобију. А Бог јесте бесконачна правда и истина и красота неизразива. И душа људска морала би бити сва у праведности и истини, а не у лицемерју и притворности; морала би бити сва у красоти, како је прекрасан и Бог Који свеколику твар сазда премудро и прекрасно. Али она је потпуно изгубила свој лик, оскврнивши се грехом и приволевши се смрти - овој привременој и оној вечној; она би могла и заиста може да остане таква у бесконачне векове, да се није смиловао на нас Господ, Саздатељ наш, да нас Он није спасао Својим страдањима и смрћу, да није установио на земљи Своју Свету Цркву ради просвећења, очишћења, освећења и спасења нашега, подаривши јој пастире, спасоносне свете тајне и богослужења и сва благодатна средства која узводе ка спасењу. Ми смо удови Цркве, ми смо словесне овце тога светога и изабранога стада, и дужни смо да живимо саобразно своме високом призвању.
*
Красоту душе људске сачињавају искрена и истинска вера, молитва, кротост, смирење, незлобивост, покорност, послушање, благост, нелицемерност, једноставност, уздржање, чистота, целомудреност, трпљење, добровољно служење ближњима у правди и истини, љубав и савршена, самопрегорна привољеност Богу. Душе праведне засијаће попут сунца у Царству Небеском красотом својом. Читајте житија Светих и видећете колико су прекрасне биле душе угодника Божијих. Обезличују и оскврњују душу једино греси и страсти: гордост, преузношење, злоба, самољубље, самосажаљивање, гнев, злоба, раздражљивост, завист, користољубље, привезаност за земаљско, ствариљубље, частољубље, неуздржање, стомакоугађање, леност, лукавство, неискреност, хладноћа према Богу и ближњима, блудне жеље и свако прељубочинство.
*
Широка је душа људска и дубока. Дубље је срце човечије од свега на свету, и ко ће га истражити? Оно је налик на бездану реку, бистру или замућену, на језеро дубоко или устајалу мочвару где свакаква зверка врви и гамиже.
*
Све што руке Твоје саздадоше, Господе, чисто је, прекрасно, потребно, неоскврњено, подесно за коришћење и делање према унапред осмишљеној намери Творца и Устројитеља и Бога нашега; нарочито се ово односи на тело човечије, мушкарца и жене - тај чисти храм Божији чудесне лепоте. Како је писано: "Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?" (1. Кор. 6, 19). "Не знате ли да сте храм Божији и да дух Божији обитава у вама?" (1. Кор. 3, 16). - Због чега онда тело постаје људима повод за саблазан и подстрек на грех, особито тело жене - та дивна палата душе устројена попут какве лабораторије, где се премудрошћу Творчевом зачиње и ствара ваистину пречудесни, премудри и прекрасни организам људскога тела, палата којој сви ми дугујемо живот и постојање нашег (властитог) телесног храма, у коме обитава бесмртна, разумна душа наша, дужна да вечито слави Творца свога Који нам дарује разумно живовање и Који нам је показао свет Свој, небо и земљу и све што их испуњава, а на славу Имена Његовог Светог; палата благодарећи којој чинимо толико тога корисног, неопходног и прекрасног у људском општежићу!
*
Непријатељ преко развратних људи наводи преласти што исходе од женскога тела на очи свима, без зазора и стида; нагота женска у свакојаким прелашћујућим и бизарним облицима показује се на страницама многих часописа. Данас сам поцепао лист једног часописа са представом овакве саблажњујуће наготе. Па зар је на саблазан Господ створио тако прекрасно тело женама? Није ли оно наша светиња и чесна похвала? Не ради ли се овде о нашем општељудском слепилу? Зар нисмо дужни да са трепетом стојимо пред делима руку Творчевих - пречистим делима пречистих руку! Имамо ли ми уопште уважавања према себи, према властитој својој личности? Зар смо заборавили чијих смо руку дело? И да смо круна стварања, и то Чијег, Ког Творца? О, свети угодници и угоднице Божије, свети мужеви и жене и девојке из свих векова и свих племена људских, ви што природу своју чесно обдаристе врлинским живљењем те просијасте на земљи и на небесима јарком светлошћу и светошћу живота вашега, посетите нас и разобличите данашње лакомислене, већ подивљале од страсти мушкарце и жене који, опијени својим саблазнима и похотама, срамоте природу људску! Обзнаните им страшни суд Божији за поругање и оскврњење нерукотворених храмова тела њихових, и сачувајте још неразвраћене људе од претећег разврата који вреба са страница данашње слободне и бестидне штампе! Крива је средина - породица, пријатељи, друштво - у којој није општеприхваћено да се има и чита Реч Божија; прихвата се само читање световне, испразне литературе, каогод што се и разговара једино о световним темама, јер свако дели са другима само оно чиме је довољно богат.
*
Сви су удови тела људског, као и удови сваког живог створења, саздани разумом и хтењем свеблагог, премудрог, пречистог Уметника Господа Бога као добропотребни и свети, чисти и неоскврњени, неопходни за живљење и благовање људи и животиња, за украшавање и лепоту њихову. Све је веома добро што сатвори Господ.
Али пред очима ми је слика са прелепим нагим женама у најсаблажњивијим позама. Немојте се чудити што о овоме говорим, јер ме слике, статуе, илустрације у неким новинама и часописима приморавају на то. - Страсна плот бива усковитлана и раздражена сладострашћем, распаљена похотом. А духовна мудрост казује: зашто се, безумниче, узбуђујеш? Умири се: прослави Творца када угледаш ту чудесну лепоту, ту предивну пластику тела људскога. Јер овде су се пројавили премудрост, доброта, красота, величанство Уметника -Творца, Који сазда такво тело светим, чистим, добропотребним, неоскврњеним, нетљеним - не на саблазан, већ ради чистог, праведног, чесног, светог служења и Творцу своме на славу.
Јер је тело женино модел уметников, ради тебе изнет на видело, о човече, да би се према том уметничком, премудром, прекрасном обрасцу обликовао ти сам, ти који се саблажњујеш у суштини својим властитим телом! Јер у таквом телу, као у уметниковој радионици, биће изливено или изаткано твоје сопствено тело, тело мушкарца или жене. Чим ово казах самом себи, нестаде сваке похоте! Постао сам спокојан и више се ниуколико нисам саблажњавао нагим женским телом, већ сам вазда хвалио Господа Који је све премудро створио.
*
Како је тесна повезаност човека, његове физичке природе са целокупном видљивом природом! Зими телом предосећамо југовину или мразеве, снегове и мећаве, ведре дане и непогоде. Пре но што се усковитла бура или падне снег боле нас зуби и глава, или с времена на време осетимо пробадање у крстима; а у пролеће, у лето, у јесен лоше се осећамо уочи кише и ветра, особито северног. Када је време мирно, ведро, спокојно осећамо се лепо, лако и бодро. Преко природе нас Господ и кажњава и милује.
Следећа страница
