5) Чудеса и знамења
Чудо са иконом Мајке Божије, које се догодило 8. марта у Курском Знамењском манастиру, задивљујуће је у сваком погледу; нека га сваки православни хришћанин прихвати као поуку и назидање себи. Пресвета Богородица на чудесан начин чува Своју пречисту икону, а кроз њу и све нас Русе: Она није допустила да се нечастиви изругују ни Њој, ни нама; нека се посраме и ишчезну сви нечастиви, ако се не покају и не обрате Господу свим срцем. А ко су ти нечастивци? Следбеници Пашкова, Толстоја... Господ ће их све пронаћи и посрамити, и казна ће их од Њега сустићи, а оне који поштују Мајку Божију и чесну икону Њену вазнеће и прославиће, и од свих невоља избавиће их, и Царства Небескога удостојити. Слава Господу! Слава Матери Божијој!
*
Црква Христова пребогата је светим људима, обдареним великим умовима и преизобилним талантима, узвишеним, самопожртвованим душама тврдим у вери и благочашћу попут дијаманта, непоколебивим по храбрости, великим по делима и љубави непресушној. У безбројном мноштву таквих угодника нарочито се издваја Свети Николај Чудотворац, који је више од свих заслужио да га Црква назива Чудотворцем. Света Црква прославила се мужевима и женама изванредне светости и великог дара чудотворења. Нека после овога кратковиди синови овога века причају да, тобоже, чудеса није било и да их нема, или да се чудеса могу објаснити природним узроцима, којима се, међутим, она никако не могу протумачити. Чуда Божија громогласно и непорециво сведоче о свемогућству, доброти и правди Начелника и Савршитеља наше вере, Господа Исуса. Дођи и види, можемо да кажемо свакоме ко не верује, указајући на безбројна чудеса угодника Божијих, како оних из старине, тако и наших савременика; и не буди неверан, као Тома, него веран, као што и он поверова пошто је опипао ребра и ране васкрслог Господа.
*
15. августа 1898. год., на дан Успења Пресвете Богородице, имао сам срећу да први пут у сну видим Царицу Небеску, лицем у лице, са свом очигледношћу, и да чујем Њен преслатки, блажени, охрабрујући глас: "Мила чеда Оца Небескога", - али ја сам, будући свестан своје огреховљености, на пречисти лик Њезин погледао са трепетом, помишљајући: само да ме Царица Небесна не одбаци са гневом! О, пресветог и преблагог лика! О, какве плаве, добре, смирене, спокојне, као у голубице, величанствене, небеске, божанствене очи! Прекрасне очи, никада вас нећу заборавити! Виђење је потрајало око минут; затим Она отиде од мене без журбе, прекорачи једну малу увалу и сакри се. Отпозади сам видео ход небеске Посетитељке. Најпре сам Је видео као на икони, јасно, а затим се Она одвојила од ње, сишла и кренула на пут. Те вечери писао сам проповед за празник Успења и легао касно, у два сата по поноћи. На бденију сам са велим умиљењем читао акатист и канон Успењу Пресвете Богородице у Успењском храму.
*
Изванредно је виђење имао један мирјанин у храму Светог Апостола Андрије Првозваног: указао му се Спаситељ, простирући божанске руке Своје и грлећи све за време док сам обављао заједничку исповест и читао разрешну молитву. Благодарим Господа за ово виђење, за велику милост сведочења да је заједничка исповест Њему угодна и да се чини у сагласности са Његовом божанском вољом.
6) Домаћа молитва
При вршењу сопственог и црквеног молитвеног правила неопходно је трудити се да јасно проникнемо у смисао сваке речи и сваког израза, свим срцем жудећи за оним за шта се молимо и подстичући вољу да испуњава оно за шта се молимо или да благодари за оно што смо добили, те да дар Божији долично употреби. Рецимо, у јутарњој молитви говоримо: "И после ноћног сна нека ми засија дан безгрешни, Христе Боже..." - а то значи да морамо и да желимо, и да се трудимо да читав дан проведемо без греха, чинећи добро.
Многострасна плот непрестано настоји да душу отуђи од Господа охладнелошћу и леношћу за молитву, нарочито преко сна, а после сна преко телесних помисли, чула, жеља, маштарија, животне метежности и пристрашћености. Ваља непрестано распињати плот са њеним страстима и похотама и супротстављати јој се тако што ћемо радо чинити оно што јој није по вољи и од чега се она уклања.
*
Запитаћу те, богомољни брате или сестро, јеси ли заиста заинтересован за молитву, да ли ти је она драга и пријатна, да ли ти причињава насладу, мења ли те на боље, доноси ли утеху срцу твоме, или се према њој односиш равнодушно, хладно, неосетљиво, бесплодно? Ако је ово друго тачно, узалуд је молитва твоја. "Приближава ми се народ овај устима својим; и уснама Ме поштује; а срце им је удаљено од Мене. Но узалуд Ме поштују" (Мт. 15, 8-9).
*
Изговараш речи: "Оче наш, Који си на небесима..." и остало. А да ли си истински заинтересован за све прозбе што се у тој молитви помињу? Да ли искрено жудиш за оним што молиш? Јеси ли омрзнуо грех, царство и вољу лукавога и намере његове везане за тебе? Управљаш ли своју пажњу на десет Божијих заповести? И стараш ли се читавом душом да их испуњаваш да би угодио Богу и задобио живот вечни?
*
На нову 1898. годину. - Благодарим Те, свештедри Владико, што си ми подарио још једну годину доброте Твоје! Дух прав обнови у мени и срце чисто сагради, да би се у моме бићу настанио. Благодарим Те због безбројног мноштва доброчинстава што си их изливао и непрестано изливаш на мене многогрешног; благодарим Те због дуготрпљења према мени, који сам Те безбројним гресима својим разгневио, и због непобедивог и свепобеђујућег милосрђа Твога; благодарим Те и за здравље моје душе и тела, јер премда стар по годинама, млад сам духом и телом; благодарим Те због свакодневног и свакога дана многократног оправдавања Твога часном Крвљу Твојом. Благодарим Те за сузно умиљење за време литургије и за свагдашње утехе Твога Светога Духа, за светињу Његову коју примамо од светог и непресушног бића Његовог, што је једно с Тобом; благодарим Те због тога што ми непрестано притичу људи Твоји - дечица, млади, одрасли и стари, који одасвуд хитају к мени, где год се појавим, у ма ком граду или селу; благодарим Те за то што свуда многомоћно и крепко утврђујеш веру православну и благочашће, особито у женским обитељима; благодарим Те за то што ми дајеш смелост у молитвама за сав свет и све људе, за њихово привођење од заблуда у јединство вере и благочашћа; благодарим Те што кротиш неправедни гнев неправославних народа, непријатеља наших, и што их приводиш у познање истине; благодарим Те што све привлачиш ка сједињењу - да буду једно као што си и Ти Један, Боже прослављан у Тројици; благодарим Те што силнога у крепости ђавола свакога дана обараш, посрамљујући га у његовим свелукавим и свенасилним замкама; благодарим Те што ми дајеш благодат да стојим у истини и правди Твојој; благодарим Те што ми дарујеш реч разума и силе, да свагда објављујем међу људима име Твоје речју Еванђеља Твога; благодарим Те што ме посвуда прослављаш, премда сам недостојан и многогрешан; благодарим Те за непорочно живљење моје, јер, премда ме свакога дана привлачи грех, мучећи ме, не чиним га, јер ме Ти штитиш и чуваш као зеницу ока, а да Тебе није, учинио бих сваки грех.
Нема мере обиљу милости Твојих, Господе, према мени, и нека Ти је слава и хвала на свему! И немам речи којима бих Ти достојно одао хвалу, Господе! Амин. Нова црквена година 1898.
IV Свете тајне.
1) Покајање: неопходност покајања; истинско покајање
Пошто у рају нисмо умели да сачувамо своју непорочност, сада, након што смо из њега прогнани, свакоме од нас дата је заповест о покајању и усрдном уништавању греховног корова, усађивању и неговању врлина, са сваким старањем, уз помоћ Божију
*
После сваког греха неопходно је покајање. Ваља што чешће прибегавати покајању и преиспитивати душу своју. Ко се не каје и не труди у томе делу, запушта њиву свога срца и допушта свакојаким греховним коровима да је прекрију, парложећи се у гресима и отежавајући себи покајање и исправљење живота.
*
Грех је отпадлост од Бога; само један трен проведен у греху довољан је да отпаднемо од Господа. А искрено, дубоко, свецело покајање значи сједињење са Богом. Ето колико је покајање потребно грешнику и како је голема сила његова!
*
Несрећни смо, јадни и сиромашни, и слепи, и наги. Знате ли какви сте у самој ствари? Не знате? Ево шта за вас и за све нас говори Господ срцезналац: "Не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг" (Откр. 3,17). Неопходност и корист покајања проистичу из чињенице да оно привлачи милосрђе Божије: сетимо се блуднога сина, блуднице, митара, разбојника, Манасије, Ниневљана, покајаног Петра. Зао је, лукав, брз и неуспављив непријатељ нашега спасења; али је свеблаг, премудар, брз на помоћ и свесилан Господ, те вазда спасава свакога који гине. Преголемо је зло - нераскајаност: гле, она је упропастила мноштво људи.
*
Својство истинског, душеспасоносног, богоугодног покајања jесте замена греховних наклоности срца добрим хришћанским осећањима и стремљењима, промена на боље, расположеност за сваку врлину - смирење, незлобивост, кротост, уздржање, молитву, милосрђе, свепраштање, трпљење. - Неплодно дрво ваља учинити плодоносним, прљавштину спрати, нечистоту очистити, оно што је искривљено исправити, старо обновити, разбијено саставити и опет учинити целим, избледелом вратити боју. Тако бива у људском животу. А наше душе затроване су гресима које ваља очистити; оскврњене су нечистим помислима, похотама, свакоjаким страстима - ваља их обновити; погнуле су се и искривиле под теретом греха, и готове су да падну и разбију се - ваља их исправити, подупрети свеукрепљујућом благодаћу Божијом; разбијене су и сломљене због неопрезности, немарности, лакомислености наше - ваља их саставити и учинити целима; помрачене су - ваља их учинити светлим благодарећи покајању, смирењу, добрим делима; изгубиле су свој истински првобитни изглед, боју, своју лепоту - ваља им вратити њихов благообразни и богообразни, богослични изглед, као што чињаху свети угодници Божији; душе наше постадоше бесплодне или почеше доносити рђаве и горке плодове греха и смрти - ваља их учинити плодоносним, окићеним плодовима врлина, милости, мира, слободе и вечнога живота.
*
"Плата за грех је смрт" (Римљ. 6, 23). Дакле, грех одводи у смрт, привремену и вечну. Грешници и грешнице, шта већма желите: да живите или да умрете, да се радујете или мучите вечно? Да занавек горите у аду, или да се навек века покојите у рају? Да вечно пребивате са Богом у светлости неизрецивој, или да са ђаволом будете заробљени у тами најкрајњој и тартару ужасном, којега се и сам сатана плаши? Или једно, или друго: средине нема. А до Бога и вечног благовања одводи нелицемерно покајање, вера и чињење добрих дела, као што су зла дела и нераскајаност пут ка муци вечној. Једино нас Христос, Коме је Отац Небески предао суд над нама, може спасти; а Христос је сав суд предао Цркви или свештеницима, уручивши им кључеве Царства'Небескога; без Цркве и свештенства нико се не може спасти. "Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу" - говори Господ (Мт. 18, 18).
2) Причешће: величина ове свете тајне, њена сила, значај, неопходност
Чему се већма дивити? Једноставности или величини тајне Тела и Крви Христове, или природности видљивих, опипљивих и окушаваних видова тајне, или надприродности, премудрости, искупљујућој сили, чудесној правди и светињи њиховој, која оправдава и освештава све што се са вером причешћују, и животворности коју осећају причасници свим бићем својим, свом душом и телом?
*
Дивно је и чудесно, и истински божанствено то дело, дело безмерне доброте, премудрости, правде, свемогућства Божијег - даривање роду људскоме, развраћеном грехом, за храну и пиће небеског хлеба - Самог пречистог Тела и Крви Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа! Чудо над чудима! Али многи земаљски умови нису у стању да га приме, те не верују у тајну Божију: такви су протестанти, реформисти, многи руски интелектуалци, Толстојевци, Пашковљевци, штундисти.
*
Свети дарови - Пречисто Тело и Крв Господња - највећа су жртва правде и милости Божије, најсветија храна, очишћење, обновљење, непролазност, живот, сила, слава, мир, радост, миомир, предивни украс човечанства, промена, светлост, доброта, љубав, усиновљење Богу. Са страхом и љубављу гледај на свете тајне, будући грешан и недостојан.
*
"Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин" (2. Кор. 1, 20). Тако је и са светим тајнама - Телом и Крвљу Христовим; у њима је самима - да, и у њима амин, односно у самој бити својој оне су истините, животворне, искупљујуће, просветљујуће, умирујуће, обнављајуће за душе и тела оних што се причешћују са вером и усрђем, са делатним покајањем. Слава Господу!
*
Свете тајне су реалније од сваке реалности, суштаственије од сваке видљиве и невидљиве суштаствености, истинитије од сваке истинитости. реч је Господња јамство за то, каогод и суштина ствари, те непрестана искуства душе испуњене вером.
*
Чиме се причешћујете на литургији, драга браћо и сестре? - Самим Пречистим Телом и самом Пречистом Крвљу Христа Бога нашега. Беспределно је богатство дара Божијег, и оно подстиче на размишљање о крајњој убогости, несрећи, јаду и слепилу природе људске, стеченим по неминовности након греховног пада првих људи. Заиста, када се умножио грех, преизобилно се излила благодат, и немоћи људске посетила је безмерна сила Божија, благодат Божија.
*
Христос, Извор нетрулежности и васкрсења, даривао нам је Пречисто Тело и Крв Своју као противотров за грех, противотров за греховну развраћеност. Света тајна Причешћа установљена је ради обновљења природе људске, иструлеле кроз грех, ради оправдања и измирења са Богом верних и покајаних, ради остављења греха, даривања снаге у борби против греховних страсти и оружја противу ђавола, ради бесмртности и обожења.
*
Остављајући нам Пречисто Тело и Животворну Крв за храну и пиће, Господ неизмерно узвишује нашу природу благодарећи сједињењу са Њим и обожењу, припремајући нас за савршеније сједињење са Собом у невечерњем дану Царства Свога.
*
На какву је висину и у колику славу узнета природа људска оваплоћењем Сина Божијег и даривањем роду људскоме Богочовечанског Тела и Богочовечанске Крви за храну и пиће! Како се трепетно, благочастиво, благородно, скромно ваља владати свакоме хришћанину! Како смо дужни да уважавамо и љубимо себи сличне! Како да подстрекујемо браћу своју на ваљано живљење по Христу! Како да добро чинимо, будући снисходљиви, трпељиви и дуготрпиви!
*
"Ако не једете тијела Сина Човечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи" (Јн. 6,56). Чудесне су и достојне вечитог дивљења и благодарења доброта, правда и премудрост Божија; чудесно је човекољубље Божије!... Адам је, доживевши пад и поставши развраћен грехом, семе греха и трулежи пренео на васцели род људски, учинивши га слугом
ђавола, сејача свакога греха. Христос, Син Божији, дошавши на земљу и испунивши сву правду Божију, и пострадавши, и умревши за нас, и васкрсавши из мертвих, подарио нам је нетрулежност и живот, завештавши нам као храну и пиће Своје Пречисто Тело и Животворну Крв; тако да смо "удови тијела Његова, од меса Његова и од костију Његових" (Ефес 5, 30).
*
Непрестано ме задивљује света, страшна, свепомирујућа, свеочишћујућа и свеосвећујућа жртва Тела и Крви Христове, која свагда у истинским причасницима разара дела ђаволска, будући да та жртва за сав свет служи као противтежа и одбацивање свих греховних нечистота које на нас наводи први виновник и проналазач греха, сејући их у нашим речима, делима и помислима. Колико је само снаге, доброте, милосрђа, дуготрпљења, светости, очишћења, освећења, просвећења, оживљења и обновљења, мира, слободе, душевне неспутаности, обожења садржано у тој божанственој свеумирујућој жртви! Слава и благодарење у Тројици прослављаном Богу за толика дела благости, правде, милости, прему-дрости и свемогућства Његовог! То је врхунац доброте Божије, који се пројављује у све дане и по свим местима земаљским, у црквама Божијим по васцелој васељени.
*
Пучина милости и штедрости Божије откривена је и открива се у свакодневном приношењу на жртвеницима православних хришћанских храмова свезаступничке, свеумилостивљујуће, свеочишћујуће, свеобнављајуће, свеобожујуће, животворне, страшне, безмерно велике жртве Тела и Крви Христове, која се по вољи Божијој и завету Господа Исуса Христа приноси за спасења свега света. Сви греси верних, уколико се искрено моле и причешћују животворним тајнама, бивају очишћени сваки пут након причешћивања; све узе душевне бивају покидане, све скрби нестају, све прозбе благопријатне Богу испуњују се, и то се односи и на прозбе читаве Цркве за све друштвене сталеже и звања, за пастире и стадо њихово. Свет непомериво стоји и снажи се благодарећи овој жртви; градови одолевају и не руше се, пребивајући у благостању и сваком напретку; породице се крепе; замке и маштарије јеретика и расколника постају узалудне; учвршћује се свеопште благочашће - само нека пастири искрено савршавају ту највећу Тајну! Слава Господу Који нам је подарио тако животворни, многомоћни, најсветији, божански Дар! Светли се, светли се, Нови Јерусалиме, Цркво Божија Православна, слава гле Господња на теби засија. Ликуј сада и весели се, Сионе!
*
Свето Семе је темељ света. Ово је Свето Семе на Коме се држи васцели грешни свет, помишљам за време свете Литургије, гледајући на Пречисто Тело и Животворну Крв Христову. Благодарећи Њему и ја свегрешни још увек се држим, Њега ради нисам пао занавек.
*
Какве су се беспределне доброта, премудрост и правда Божија пројавиле у даривању нама људима Пречистог Тела и Крви Христове! Какво снисхођење! Чега смо ми тиме удостојени - каквог спасења, очишћења, освећења, обновљења! И какве части - части обожења, сједињења, сарастворења са Божанством! Јер кроз причешће Пречистим Телом и Крвљу Христовом ми постајемо "од меса Његова, и од костију Његових" (Ефес. 5, 30), и демони нас се страше, само уколико брижно чувамо у себи тај дар Божији, не будући као раније лакомислени и вођени властитим про-хтевима, склони: лаком падању у грех, самољубљу, злоби, гневу, зависти, неуздржању, блуду, лажи, обмани, лукавству, шкртости, користољубљу, суровости према нашим ближњим.
*
"Крв Исуса Христа очишћава нас од свакога гријеха", сведочи свети апостол Јован Богослов (1. Јован. 1, 7). Без крви нема очишћења и освећења; Господ је пролио на крсту крв Своју на очишћење, освећење и избављење света. Крв животиња проливала се у Старом Завету као знамење будуће свеочишћујуће крви Христове. И сваки човек се зачиње, обликује и рађа од крви материне. Па како је онда могуће да католици лишавају мирјане крви Христове? Каква је то произвољна измишљотина? Каква је то препреденост у расуђивању у вези са овим предметом?
*
"Без пролијевања крви не бива опроштење", казује апостол у Посланици Јеврејима (Јевр. 9, 22). Скоро све се по закону у Старом Завету очишћавало крвљу. И први Завет морао је бити склопљен уз присуство крви: Мојсије је, изговоривши све заповести по закону пред свим народом, узео крв телаца и јараца са водом и вуном бојеном и исопом, и окропио како саму књигу, тако и сав народ, говорећи: ово је крв завета који вам је заповедио Бог; такође је окропио крвљу и скинију и све богослужбене сасуде. Ово је слика (образ) Пречисте Божанске Крви Христове из Новог Завета, без које нема и не може бити очишћења грехова; стога је Крв у светој тајни причешћа неопходна како клирицима, тако и мирјанима.
*
На чудесан начин обнавља се биће моје Божанским Тајнама Тела и Крви Христове свакога дана, све до сада - до седамдесете године мога живота; и имам осећај да не старим, да благодаћу Божијом остајем свеж и бодар и душом и телом. Благодарим, благодарим, благодарим и за ово и за све милости Господа мога Исуса Христа. А колико је снаге Његове, и колико је победа извојевано благодарећи Њему само у моме бићу - не би се могло набројати! Слава, слава, слава Богу у Тројици!
*
Очигледан доказ истинитости речи Спаситељевих: "Који једе Моје тијело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему" (Јн. 6, 56). Свакога дана са трепетом служим литургију и причешћујем се светим Тајнама, а плодови тога причешћивања су очишћење, освећење, обновљење, победа над страстима, мир душевни, слобода, смелост, радост у Духу Светом, молитва за себе и друге праћена дивним дејствима и изнутра и споља и у душама многих, исцељивање од просфора и од свега што пијем и једем и што другима дајем, а они са вером примају, животворност благослова који дајем руком својом, радост општења у молитви и разговорима са људима.
*
"Ако не једете тијела Сина Човечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи" (Јн. 6, 53). Међутим, многи не примају Тело и Крв Господњу због неверја, немара, кривоверја или због угађања свету. Познато ми је, рецимо, да се многи писци готово читавог живота нису причешћивали светим тајнама, па су и умрли без попутнине у живот вечни због стида пред сабраћом својом, говорећи свима који су им предлагали да се причесте: "А шта ће за мене рећи моја сабраћа по перу?" - "Замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега, и крв Завјета којом је освећен за несвету држи?" (Јевр. 10,29) А колико је таквих брбљиваца и фразера на свету, и колико у раскоши утонулих и вазда веселих, али сурових богаташа попут онога што се помиње у Еванђељу, колико фарисеја и лицемера, колико књижевника у самом хришћанству, колико свештеника и првосвештеника који не умују и не живе ни свештено, ни праведно!
3) Свештенство: благодат свештенства
Огромног је уважавања достојан свештенички чин, и преголема је, спасоносна и чудесна благодат свештенства! Преко свештенства Господ у људима чини велика и спасоносна дела: очишћава и освештава људе, животиње и све стихије, избавља их од злотворства ђавола, препорађа у бањи новога живота, обнавља и крепи; претвара хлеб и вино у Пречисто Тело и Крв Самога Богочовека, савршава брак, чинећи га часним, а постељу неоскврњеном, разрешује грехе, исцељује болести, мири правду Божију са грешницима који се кају, земљу претвара у небо, руком човечијом гради храмове, претварајући их у обиталишта Господа Сведржитеља, сједињује небо са земљом, човека са Богом; чини један и јединствен сабор од ангела и људи; уцвељене теши, немоћне крепи, дарујући им снагу за добра дела, и подаје преизобилну благодат тамо где се умножио грех. Како је велика, чудесна, прекрасна и спасоносна благодат свештенства, и чега се лишавају сви они који - попут лутерана, протестаната, реформатора, расколника, секташа, јеретика и разних отпадника од Цркве - немају законито, богоустановљено, ваљано и канонско свештенство! Сви који имају свештенички чин - архијереји, јереји, ђакони - дужни су да високо цене ту благодат, како би богоугодно служили људима на спасење И Богу на славу. "И да их поштујете веома много са љубављу због дјела њиховога" (1. Сол. 5, 13), поручује свети апостол. Чега су све лишени л,уди без свештенства: каквих добара, какве благодати и милости Божије! Они се лишавају и самог спасења! Не назива се узалуд и Сам Савршитељ нашега спасења Господ Првосвештеником вечним, по чину Мелхиседековом; и Он ће имати свештенство непролазно, вечно, свагда будући жив, свагда нас заступајући. Он је Установитељ, Глава и Савршитељ свештенства које је на земљи, заједно са Осветитељем и Савршитељем Духом Светим.
*
Они што одбацују свештенство не могу имати светости нити су кадри Богу угодити. Свештеници су обучени у силу благодати свештенства, силу Духа Светога. Овлашћења свештеника изванредно су велика и важна. У извесном смислу они су земаљски богови по дару Божијем, и они обожују друге преко светих тајни; то су духовни пастири који напасају стадо Христово, искупљено крвљу страдања Самога Вечнога Првосвештеника Исуса Христа. Без свештеника нема ко да људе разрешава од греха, да обавља крштења, миропомазања, да савршава тајне Тела и Крви Христове.
*
Колику је силу заступништва Господ даривао свештеницима, овластивши их да узносе мољења за читав свет, за све људе, за све цркве, за всјех и всја - оне на земљи и оне испод земље! Умеј да цениш, свештениче, благодат која ти је дата, и то силом Свезаступника Христа, "једнога посредника између Бога и људи, Који Себе даде у откуп за све" (1. Тим. 2,5), поставивши Себи свештенике људима и између људи. Колика је сила заступништва Мајке Божије, дата Јој од Сина Њеног и Бога! И какву силу заступничку имађаху Авраам, пријатељ Христов, Исак и Јаков, Јов, Мојсије, Исус Навин, Самуило, сви Пророци, а нарочито Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило! Колику су силу посредовања за људе имали и имају Апостоли, Мученици, Светитељи, Преподобни и сви Свети! Слава Господу многомилостивом, свеправедном, свесветом, свемогућем! Због оволике силе заступништва усуђујем се и ја полагати надање своје на Господа, да ће и мене недостојног спасити добротом Својом.
*
Благодат је узвисила свештеника на степен земаљског ангела, савршитеља животворних и страшних тајни Божијих, помиритеља твари са Творцем, просветитеља душа разумним саветима, посредника између Бога и палог човека, обожитеља и обоготворитеља верних преко светих тајни; и он је дужан да то схвата, осећа, да за то благодари и слави Бога, да се стара да живи у сагласју са Божијом намером о њему и о другим људима. Па ипак, мало је свештеника свесних све узвишености свога служења, свештеника који се старају да живе саобразно намерама Божијим о њима и пастви њиховој, те се и они, као и световни људи, прелашћују земаљским животом, земаљским богатством и насладама, не марећи за своје духовне интересе и интересе своје пастве; такви се заносе земаљским помислима, телесним страстима, те дубоко падају са висине свога призвања; на тај се; начин ђаво, исконски непријатељ Бога и људи, бескрајно изругује свима нама, нама у инат противи се делима Божијим и упропашћује мноштво људи. Колико је неопходно презирати свет, који је непријатељ Божији, и све преласти његове, презирати плот своју трулежну и многострасну и вазда управљати очи небу! Ко има уши да чује, нека чује!
V Свештеноначалство Православне Цркве: епископ, свештеник и ђакон. Узвишеност свештеничке службе.
Није случајно Света Црква обдарила архијереје, свештенике и ђаконе благољепијем (дивном красотом) и славом, нарочито архијереје и свештенике за време службе, али и изван ње, дарујући им велелепне свештене одежде и окружујући их почастима, које и доликују њиховом чину. Јер свештеници носе чин Самога Христа, вечног Првосвештеника, Који обуче свештенство у славу и лепоту. "Обуче ме у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме као кад женик намјести накит и као кад се невјеста уреси ; уресом својим" (Исаија 61,10). Нека је вавек чесно свештенство Христово! То није маштаријама предато Мухамедово, Будино или Ламино свештенство, већ свештенство праведно, животно, делотворно, спасоносно.
*
Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих" (1. Кор. 4, 1): не као обичне слуге, већ оне који су обучени у силу, власт и величанство Христово, као ближње браћи својој и пријатеље Христове, који савршују у Цркви тајне Његове - тајне небеске и спасоносне. Епископ је у цркви својој као сунце у свету. Од њега исходи светлост, духовни живот, освећење, помирење са Богом, разрешење греха, руковођење на путу сваке истине и врлине, од њега је спасење: он отвара и затвара небо људима, он је први руковођ у светом животу и благочашћу и јемац спасења верних. Њему се, сагласно величини чина који носи, указују велике почасти, особито приликом служења литургије.
*
Свештенство Православне Цркве обавља, према заповести Господњој, дело од бескрајне важности, дело безмерне доброте и натприродне силе, дело Божије: оно просвећује, очишћава и обнавља људе посредством поучавања у слову Божијем, и нарочито посредством савршавања светих тајни и духовног управљања. Људско биће, иструлело кроз грех, кадар је да обнови само Бог, или су то кадри да учине они међу људима којима је Сам Бог дао благодат и власт и силу Своју да се сами обнове, и просвете, и укрепе у новом животу, те да и друге обнављају, освећују, руководе влашћу Божијом, влашћу духовном. Пали, развраћени човек није у стању да устане и обнови се другачије до дубоким покајањем и разрешењем греха духовном влашћу и причешћивањем Телом и Крвљу Христовом -неизоставно и Крвљу под особитим видом вина, онако како је установио Господ, а не без Крви; дужан је да добије разрешење греха од православног свештеника, законито рукоположеног, са влашћу датом му од Бога, и да прими Тело и Крв од законитог православног свештеника, а не од неког паписте или лутерана, који не дају људима Крви Христове! О, таштог мудровања људског! О, препредености, о, лукаво заплетених лажи! Паписти су лишили мирјане Крви Христове, проливене за очишћење греха. 0, безглавог ли поглаварства које делује мимо истинског Поглавара - Христа Бога! Чујте, лутерани, ви који сте изгубили благодат и истину светих тајни: како можете да другима дајете благодат, када је ни сами немате? И како да напасате стадо Христово, немајући духа Христовог, истине и правде Његове? Одговорите, протестанти и реформатори, пастори и архипастори - како можете да обнављате народ и водите га ка светом животу, када ни сами немате благодати, ни харизме, снаге и крепости што исходе од Духа Светога, а које не можете примити нигде изузев у Светој Православној Цркви! Кажите, како можете да савршавате дело обновљења рода људскога, које је властан чинити само Бог и онај коме је Он дао Своју благодат и пуномоћ посредством архијерејског рукоположења? У вас нема свештенства: како сте се уопште усудили да се прихватите посла који превазилази ваше снаге? Нити се ви обнављате, нити народу дајете обновљење, очишћење и освећење.
*
Како је светозарно, божанствено величанство у којем за време литургије свештеник стоји пред престолом Божијим, нарочито док приноси бескрвну, најсветију, наднебесну, страшну жртву претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову! Ангели гледају на њ с трепетом, али и извесном љубомором, созерцавајући оволико снисхођење Божије према нама, оволико сарастворење Господа Бога са нашом трулежном природом. Свештеник је овде најближи посредник између Бога и грешног човечанства, посредник за читаву Цркву, за сав свет. Он овде није само слуга, већ и пријатељ Божији, коме Господ поверава највећу тајну, скривену у Богу од свих нараштаја. И за кога, и за шта свештеник не би био кадар умолити Господа топлим мољењима својим, уколико се, његовим молитвама, савршава тајна у којој Господ Самога Себе даје за храну и пиће вечнога живота? Зар нам Онај Који ни Сина Свога не поштеде нас ради неће подарити по вољи Својој све што од Њега са вером узиштемо?
*
Тугујеш ли због оних што греше, жалиш ли их, молиш ли се за њих са свом искреношћу, као за болне и несрећне? Уколико их мрзиш, презиреш, понижаваш, ружиш, знај да и сам чиниш велики грех, немајући хришћанске љубави, те да тобом владају самољубље, гордост, самоугађање. Уздиши и тугуј, плачи због оних што греше, као што чињаше пророк Језекиљ; моли се за њих од свег срца, јер су они удови наши, удови Самога Христа, али болесни, те их треба неодложно лечити као да су захваћени гангреном.
*
Онај ко је дрзак према ближњима дрзак је и према Богу. Сети се онога који је умочио руку у зделу заједно са Господом, да би Га потом предао на смрт; за њега је било казано да је ђаво (Јн. 6, 70). Сећај се кротког Господа Исуса Који, "вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући ! не пријећаше, него је препустио Ономе Који праведно суди" (1. Петр. 2, 23); Он није протусловио, није викао (никада није повисио тон), и нико на раскршћима не чу гласа Његова, тиха и кротка. Вазда имај на уму чији јарам носиш на врату своме (епитрахиљ), као во који врше; добровољно и у смирењу срца труди се Христу Богу, Који понесе све грехе твоје, пострада и умре за тебе, великог грешника, који си Га хиљадама пута, безброј пута гневио. Ниси понео сиромаштва и трудова Господњих, већ живиш у изобиљу и сваком задовољству, неретко заборављајући на Господа свога, Који је тебе ради претрпео толике трудове, злобу људску, ударце, поруге и срамну смрт.
*
Има ли чега почаснијег, спасоноснијег, радоснијег од одлажења болнима, немоћнима и тугом опхрваним ближњима са светим и животворним Тајнама и њиховог причешћивања том духовном, непролазном, божанском храном? Гле, велика је награда од Бога оним свештеницима који то свето дело обављају радо, са смирењем и кротошћу! Не буди немаран, јереју, и немој се гнушати болесних, сиротих, често и неуких људи, погођених свакојаким болестима! Изглед је њихов непривлачан, и слика ова невесела, али је велико ово дело у очима Владике и Господа. "Болестан бејах, и посетисте Ме" (Мт. 25, 36).
*
Немој се љутити на оне који желе да се чешће причешћују светим тајнама Тела и Крви Христове, него их љуби и радуј се за њих пред Богом; јер Господ срца њихова, која искусише сласт општења са Њим у тајнама овим, привлачи! Та и сам се редовно причешћујеш, служећи свету литургију. Немој се љутити ни на болесне који исто жуде за причешћем у својим домовима, на одру немоћи своје, већ хитај к њима! Јер такви ишту општења са Богом и исцељења десницом Његовом; и нема узвишеније и почасније службе од причешћивања болних Телом и Крвљу Христа Бога. Јер знаш ли Кога носиш? Какво јело пружаш? Твоја је служба изнад ангелске, јер и они са страхом гледају на ову страшну и спасоносну тајну, а ти носиш Самога Христа Бога и предајеш Га вернима.
*
Служење болнима са давањем свете тајне Тела и Крви Христове највеће је служење, које се мора прихватати као највиша почаст и чинити вазда с добром вољом, трепетом, радошћу, без осећаја тегобности. "Дужни смо ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати" (Римљ. 15,1) - ни стомаку, ни мамону, ни богатим и виђеним особама, пријатељима и добротворима, ни плоти својој тромој и учмалој. "Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери" (Гал. 6, 10).
*
Желиш ли да докажеш да си привољен Господу Исусу Христу свом душом и свим срцем својим, служи болнима са сваком радошћу и смирењем, посећујући их у домовима њиховим, доносећи им и дајући свете животворне тајне пречистог Тела и Крви Господње. Са болесницима које причешћујеш поступај са нежношћу и кротошћу, као што се дојиља односи према деци, сећајући се како је све нас узљубио Господ, давши нам Себе за храну и пиће живота вечнога.
Следећа страница
