29. август 2009.

Хришћанска философија

Глава трећа

Божије подизање палога човека

I Доброта Божија у подизању палога човека (Господ Искупитељ и Спаситељ)

1. Оваплоћење Сина Божијег

Кроз оваплоћење Сина Божијега човечанство је помиловано, препорођено, обновљено, освештано, просвећено, избављено од трулежи, обожено, утврђено: разумни, благодарни и богобојажљиви људи познаше и осетише тај бесцени дар Божији, употребивши га на спасење своје и својих ближњих, те наследише блаженство вечно; а неразумни и пристрасни према свету и плоти непрестано пропадају у гресима и чак се њима диче.
Слава оваплоћењу Твојему, Господе!

Слава Оној Која Те је оваплотила, Матери Дјеви, Заступници рода људскога, рода хришћанскога!

*

Господа Бога ваља вазда љубити већма неголи оца и мајку или најмилијег пријатеља, јер Он безмерно узљуби нас, подаривши и родитељима љубав према деци, и пријатељима љубав узајамну, и сваком живом бићу љубав према себи сличним створењима. И природи и бесловесним бићима страно је немање љубави према себи сличнима, па би утолико чудније било одсуство такве љубави у разумној и словесној природи људској - љубави према Самоме Богу из дубине срца - јер ми смо створени по Његовој прилици. Међутим, услед човековог пада, заслепљености и жестине сваковрсних страсти којима је потчињен, он често, пречесто не љуби ни Бога, ни плодове утробе своје, или их воли варљивом љубављу, уносећи моралну и физичку квареж у децу своју, што је приметно особито код тобоже учених људи, прељубочинаца, пијанаца, коцкара, користољубаца и тврдица. Љубав Господа Бога према људима превазилази сваки разум, јер је Он након вољног човековог пада, чија је последица била проклетство и сурвавање човеково у трулеж и погибао, посегао ради спасења његовог за једним изузетним средством - оваплоћењем и очовечењем Сина Свога Јединороднога, за Његовим живљењем, учењем, суровим страдањима и смрћу, - а све ради избављења рода људскога од проклетства и смрти и поновног даровања благослова и вечнога живота; успоставио је на земљи Цркву Своју, ту чудесну, свету, божанствену, свеспасоносну установу - училиште, лечилиште, хранилиште, обновилиште рода људскога. Ето каква је љубав Божија према нама људима, која превазилази сваки ум и свако познање. Свакоме човеку ваља "познати љубав Христову која превазилази разум", учи Апостол Павле (Ефес. 3, 19).

*

Људска природаје, од момента када ју је Бог створио, а и сада, у стању исправљања и добродјетељи човекове, толико лепа и савршена, да се ни Сам Творац, Бог Логос, није узгнушао да прими на Себе у јединство Ипостаси Своје читавог човека, изузев греха, те да остане са њим у бесконачне векове. Колико је само човек дужан да цени ту милост Божију, то снисхођење Господње према нама! Колико му се ваља клонити од свакога греха и у свакој правди живети, како би занавек царовао са Христом! Како је дужан да се подвизава, борећи се са грехом и непријатељима видивим и невидивим! Са каквим старањем да достиже у врлине и савршенство уз помоћ благодати Исуса Христа! А она се преизобилно дарује у Цркви преко речи Божије и светих тајни, а уз руковођење посвећених (канонски рукоположених) пастира.

*

Нисмо се ми приближили, већ се Царство небеско приближило нама. Сам Господ приближио нам се онда када ми то нисмо желели нити могли услед греховне навике. "А пошто су та дјеца од крви и меса, и Он најтешње постаде то исто" (Јевр. 2, 14).

*

Саобразно неизмерној доброти и милосрђу Божијем пројављеном и непрестано пројављиваном према нама, донесимо плодове покајања и добрих дела, узрастајући у кротости, смирењу, незлобивости, уздржању, милосрђу, целомудрију, честитости, верности, добронамерности према свима. Господ нас ради сиђе с неба, па пођимо и ми за Њим на небо и отпочнимо да размишљамо о вишњем.

*

Грех је, попут отровне, грозне рђе, прожео целокупно биће човечије - и душу и тело, произвевши у њему безбројне страсти и болести, скрби, наказности, недостатке и, најзад, ужасно стање смрти. Господ, ради искупљења нашега, уводи међу човечанство Самога Себе, примајући сву нашу природу, изузев греха; Он испуњава за нас целокупан закон, узима на Се грехе рода људскога, нас ради испуњава сваку правду, страда за неправде наше, умире за нас, побеђујући смрт нашу, и васкрсава из мртвих, саврскрсавајући са Собом васцело човечанство. О, доброте, премудрости, правде и свемогућства Божијега! О, среће и блаженства човековог!


2) Искупљење света који у злу лежи кроз крсну жртву Сина Божијег

Искупитељ мој, да би ме искупио од праведног проклетства за грехе и од вечне муке приправљене грешнима, морао је испунити за мене сваку правду по човеку и пострадати за све неправде моје и васцелог рода људског; а да бисмо и ја и сви људи били избављени од смрти и да би нам било дато васкрсење из мртвих требало је пострадати телом на крсту и окусити крсну смрт, најсрамнију и најмучнију, Својом смрћу победити нашу смрт и васкрснути из мртвих, подаривши као круну целокупног дела искупљења свима земнороднима васкрсење из мртвих. И ево, сада су мени грешном свакога дана и сваког часа насушно потребне заслуге Спаситеља мога, Његова бескрајна правда што је за мене испуњена, Његов крст, смрт и васкрсење, да бих из свега овога могао црпсти милост оправдања, искупљења, опроштења грехова, избављења од скрби и тескоба - тих нераздвојних пратилаца греха - праведности, мира, слободе, смелости. И ја непрестано, свакога дана и часа, прибегавам к Њему, Искупитељу моме, и задобијам богатство милосрђа Његовог - опроштај и оправдање ради вере у Њега и покајања што Му приносим, и примам мир, слободу, обновљење, силу и крепост душе и тела.

*

У допуштењу греха у свету и у бићима обдареним наравственошћу, у привременој владавини греха, у противљењу верујућих људи греху, заштити, покровитељству и спасењу њиховом, у пропасти неверних, немарних и гордих људи, у вечној награди и вечном блаженству праведника садржане су преизобилна доброта, премудрост и правда Божија, и пројављена безмерна љубав Божија према свету: "јер Бог тако завоље свијет да је Сина Својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни" (Јн. 3,16). Јер је у искупљењу човековом Бог дао искупљеном, изабраном, покренутом човечанству више него у творењу. Начинили смо се деца Божија, удови Тела Његовог - "од меса Његова и од костију Његових" (Ефес. 5,30), браћа Његова - "не стиди се да их назива браћом" (Јевр. 2, 11). Постали смо богови по благодати: "Рекох: богови сте, и синови Вишњега сви" (Пс. 82,6). "О дубино богатства и премудрости и разума Божијега!" (Римљ. 11, 33).

*

Чудесно је свепобедно милосрђе Божије које је успоставило власт над нашим безбројним гресима преко крсне жртве Сина Божијега - жртве свепомирења; безобално море наше душе, вазда ковитлано безбројним страстима, непрестано се, свакога дана и сваког часа, умирује вером у Господа преко молитве покајања, а нарочито преко причешћивања са вером и скрушеним срцем Пречистим Телом које се за нас ломи и Пречистом Крвљу која се за нас пролива на остављење грехова; и ја свакога дана Господу Богу моме победничку песму певам, кличем, узвикујем и говорим: Свет, Свет, Свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје - славе благодати, правде и милости Твоје; свакога дана и сваког часа овом се победом у мени разарају сва дела ђаволска, кидају све мреже греха, уништава сва злоба лукавства, руше све подмуклости и намисли лукавог.

*

Готово сви људи, независно од сталежа, звања и положаја, зароб-љеници су греха; мало је оних што се још од младости посветише Богу и што Му постојано служе, а да се нису оскврнили грехом. "Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама", говори Апостол (1. Јован. 1, 8). Такозвани велики људи, заслужни у грађанском свету или у свету политике, науке, уметности, на бојном пољу и слично, скоро без изузетка били су робови греха; прослављени писци, философи, песници, војсковође, уметници нису успели да избегну поробљеност својим сопственим страстима, и понекад су се одликовали једино већом и неискренијом засићеношћу њима; мало је великих људи који беху подвижници добродјетељи, попут Сократа, Платона, Аристотела, неких кнезова, царева, императора, војсковођа - да поменемо Суворова, и других. Па какво је онда то чудовиште - грех, какав је то див који је успео да завлада свима и да пороби готово све? То чудовиште, тај велики и силни див, та многоглава, грозоморна хидра греха јесте велики пали анђео, негдањи Деница, а потоњи сатана, змија што влада читавим безданом, што прелашћује васцелу васељену, праћен неизбројивом војском свелукавих, њему сличних духова што негда такође бејаху анђели. Нико од људи није био силан устати на тог мисленог Голијата; Једини је Син Божији, Који је благоволио да се оваплоти и постане Човеком без греха, постао наш Заштитник, Победилац, Избавитељ и Спаситељ од тог свеужасног дива - свепогубитеља, победивши га крстом Својим, страдањима и смрћу што је поднесе за нас. Господ благоволи да нас ради изађе на мегдан адском Голијату и да га потпуно порази; Он нам даде и оружје противу њега - крст Свој и животворне тајне, и Тело и Крв Своју за храну и пиће ради очишћења, освећења, обновљења, оснажењау духовној борби сатом змијом, јер је њему, ђаволу, дата извесна слобода да нас искушава, да нас наводи на грех, како бисмо му се, уз помоћ Христа Бога, ревносно супротстављали и побеђивали га, јачајући у вери и врлини, у светињи, правди и љубави према Подвигоположнику Христу, и како бисмо заслужили блиставе венце, удостојивши се блаженства неизрецивог. Тако се подвизаваху апостоли свети, који се много потрудише на проповеди Еванђеља, и мученици што пострадаше до проливања крви своје, подневши муке премноге, и преподобни, победивши змију постом, бдењем, молитвом, покајањем и узрастањем у свакој врлини. Њима и ми грешни ваља да подражавамо по сили својој, те да побеђујемо непријатеље правде и истине и спасења нашега. Управо Божији угодници бејаху истински мудраци у борби са грехом и испуњавању правде Господње; они су ти што савршено угодише Богу, те навек века служе као украс рода људскога и стубови Цркве Божије, непрестано се молећи за нас - за спасење наше и победу над грехом.

*

На питање: како је тако дубоко могао пасти човек, створен по слици и прилици Божијој, одговор је да је једино Бог савршено Биће, да једино Он никада није могао пасти, док створена бића, будући ограничена и коначна, у почетку свога бивствовања нису била слободна од пада те су могла пасти, као што је заиста део анђела пао страшним падом кроз преузношење и непослушност; али анђели који остадоше одани и који успешно издржаше пробу своје оданости и привољености Творцу остадоше занавек верни и свети, непоколебиво се утврдивши у светости и љубави. Људима је предстојала проба - и ваљало је победоносно је издржати, утолико пре што је ради кушања била дата сасвим јасна и лака заповест; међутим, преластивши се божанским свезнањем које им је обећао искуситељ ђаво, људи узажелеше да сами буду попут богова, но се ухватише у мреже ђаволске, починивши неблагодарно и дрско издајство према Богу, те отпадоше од Њега и привезаше се уз ђавола. Уосталом, они падоше због прелашћености, и зато бејаху удостојени Божијег састрадања и снисхођења; било им је обећано чудесно, натприродно искупљење кроз Семе женино, Сина Божијег, Који ће постати Син Дјеве Богородице, испунити сваку правду, као Човек и Бог, научити људе истини и пострадати за безаконо човечанство, назвавши се Јагњетом Божијим Које узима на Се грехе света; Који ће пострадати на крсту да би избавио верне од вечитих мука, окусити смрт да би је победио и разорио и васкрснути из мртвих, да би свима подарио васкрсење; Који ће основати на земљи Цркву Своју као заједницу оних што се спасавају Његовом благодаћу, истином, вером, учењем, светим тајнама и духовним руковођењем. Видите ли колико је средстава и сваке потпоре Бог подарио ради подизања и спасења палога рода људског? Наша је дужност - чврсто се држати вере Христове, заповести и свеукупног учења Његовог, Његове свете и свеспасавајуће Цркве, богослужења и установљених светих тајни - крштења, миропомазања, покајања, причешћа, свештенства и др., и свето чувати све што је Црквом установљено ради спасења и напредовања у вери и благочашћу - рецимо, празнике, постове и слично.

*

Свакога трена неопходна нам је савршена правда Христова, да њоме буде исправљана, очишћавана, уништавана наша неправда; свакога трена нужан нам је крст Христов, то знамење страдања и смрти Сина Божијег за нас, да бисмо њиме побеђивали своје страсти што војују на нас, или да бисмо се његовим посредством ослобађали и чистили од њих, уколико смо им већ допустили да се настане у души, потресајући је, смућујући, сажижући, гушећи и посрамљујући, лишавајући нас смелости пред Богом и људима. Свакога часа неопходан нам је крст Господњи ради васпостављања заједнице и мира са Богом, ради повратка на пут правде Божије и удаљавања од пута греха и неправде. - О, крсте Христов, о, љубљене и сладчајше заслуге крсних страдања Христа Бога нашега! О, Јагње Божије Које испуни за нас сваку правду и узе на Се све неправде наше! Слава и благодарење Теби навек века! Слава крсту Твоме и Твојим свеспасо-носним, живоносним страдањима што их нас ради понесе, Христе!

*

Људи земнородни, саздани са разумном и бесмртном душом, прожимајте биће своје, колико год можете, љубављу Распетога на крсту према вама; љубављу разгорите срца ваша према Њему, као што и Он гори огњеном љубављу према вама, љубављу што Га не напушташе ни под тешким бременом крсних страдања; усхићујте се том светом љубављу неизмерно, како је неизмеран и Сам Бог, и не будите равнодушни, неблагодарни, хладни, неверни, неразумни и неразборити. Вас ради пројављено је све то богатство састрадања и љубави, вас ради поднета је та жртва искупљења и спасења. Одвојте се, отргните се од житејске метежности и страсти; оставите сваку животну бригу, да срцима својим узвисите Цара свију, анђелским силама невидљиво праћенога.

*

Душа и тело наше, који су попут каквог чудесног музичког инструмента чији је проналазач и устројитељ премудри Маестро, будући да су оштећени нашом неразумношћу и неопрезним, лакомисленим, неправилним руковањем, не могу се поново оспособити и наштимовати ничијом руком изузев руком истог тог врсног Уметника - Бога. Стога се и исправљење бића нашега, које смо до крајности растројили грехом и изложили ужасној погибли, и које и сада пропада услед нашег неверја, немара и непослушања Свеблагом Творцу, Искупитељу и Спаситељу, не може постићи другојачије до добротом, премудрошћу, силом истог тог Спаситеља, а посредовањем Лечилишта што га је Он установио на земљи - свељубеће и непорочне Цркве Његове и живих удова њезиних, свештенослужитеља, те светих тајни које они обављају и поука што нам дају. Свој чудесни инструмент лако можемо раштимовати сами, посредством непослушања; али самостално га наштимовати и поправити никако нисмо кадри, и то, најпре, због премудрог устројства његовог, и друго, са наше крајње немоћи, ограничености, слепила греховног.

*

Из какве је непојамне, бездане дубине подигнута природа људска након пада, од какве је трулежности и обезличености избављена, како је очишћена, просветљена, украшена, оснажена, обесмрћена, прослављена кроз Сина Божијег и Духа Светога извољењем Очевим, и уздигнута на Престо Бога Оца на небесима! Па зар ћемо се још увек везивати за пролазне земаљске сласти, лепоте, блага - за оно што нам је нанело толику штету, оскврњеност, трулежност, толико свакојаких недаћа и болести услед наше пристрашћености према њима и нашег пренебрегавања Бога, Његових заповести и блаженства вечнога! Светитељи Божији служе нам као пример доличног живљења хришћанскога, савршеног послушања Богу и савршеног бестрашћа спрам плоти и света.


3) Спасење у Христу и кроз Богочовека Христа

Сврши се! Испунио се превечни савет Триипостаснога Бога. Испунила се воља Божија о спасењу рода људскога. Разорена је намера човекоубице змије да погуби васцели род људски и уништена дела ђавоља. Човек је спасен! Изгубљено је блажено бивствовање, али је дато ново, још блаженије, још боље, небеско битовање обожења. Човек, премда је у почетку зажелео да постане Бог, није то остварио, већ је упропастио и оно што је имао; Бог је пак постао човек да би Адама учинио Богом. О, чудесних ли замисли и неизрецивих дела Божијих! Сада од воље самога човека зависи хоће ли достићи у спасење или у погибао.

*

Христос и крст Његов неопходни су нам свакога трена живота нашег, јер без Христа и крста није могућно бити спасен и избављен од ма ког учињеног греха; Једини нас Христос спасава крстом Својим од скрби и тескобе греховне, од неправде греха, од осуде и мучења за грех, јер је Једини Христос нас ради испунио сваку правду, приневши Себе на жртву за све Оцу Своме праведном. Једини Он Својом скупоценом крвљу и страдањима нас ради поднетим оправдава нас који скривисмо и који се кајемо. Ако ти је бол задала злоба противу ближњег - потребан ти је Христос и крст Његов; наносе ли ти ране завист, гордост, блудне помисли, неопходна ти је вера у Христа, покајање, крст Христов. Једини те Христос може спасти крстом Својим - нико други и ништа друго.

*

Много ме пута свакога дана Господ милостиво спасава, призовем ли свето име Његово; Он избавља душу моју многострасну од рана што ми их наносе греси и непријатељи невидовни који војују на њу. "Свагда видим пред собом Господа; Он ми је с десне стране да не посрнем" (Пс. 16, 8). "Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ" (Пс. 121, 1).

*

Сећај се, душо хришћанска, да те је Господ почаствовао највећом љубављу и чашћу: Он те је обручио Себи, као невесту Женику, обручењем непролазним, духовним, непорочним, вечним, блаженим, и дужна си да му будеш верна свакога дана и сваког часа, до последњег дисаја твога на земљи; а тамо, у вечности, пребиваћеш у сигурности и неотпадном, неотступном савезу са Богом. Овдашњи век је кратак, и њиме се вечност купује. Немој пребивати у дремежу и раслабљености, не издај Бога, не оскврњуј се земним, телесним страстима. Моли се, пости, чини добра дела.


*
"Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3, 27). Исто као што се истински хришћанин сав облачи у Христа, у Његове добродјетељи и заслуге, тако се и неверник или кривоверник облачи у непријатеља - ђавола, по наследству Адамовом и Евином.

*

Са Христом сам жив, миран, радостан, задовољан; без Христа немам мира, тугујем, ничим нисам задовољан и духовно сам мртав. Са Њим творим правду и светињу; без Њега непрестано грешим, и кораци су моји несигурни.

*

Господ је достојан свецеле, неподељене љубави срдаца наших: Он је Извор живота нашега, Он - пунота свију добара, Он - савршенство, доброта, сила, блаженство, вечни спокој, вечна слава. Он је заступништво наше, избављење наше, спасење, оправдање, обновљење рода људскога; Он је правда и истина вечна. "Колико је обећања Божијих, у њему су да, и у Њему су амин" (2. Кор. 1, 20).

*

Чега све, каквога све добра нема у Богу? Свако добро у Њему је са обиљем. Жудиш ли за насладом? - Та у Њему је сладост неизмерна, несравњива. Или чезнеш за лепотом? - Он је лепота неизрецива, Он украшава оне што га љубе красотом вечном и нетљеном. Светлости ли иштеш? - Он Једини јесте светлост незалазна, хиљадама хиљада пута дивнија од сунчеве светлости, и Он ће праведнике просветлити као сунце у царству Своме. Желиш ли живот? - Знај, Он је живот бесконачни и преслатки. Стремиш ли нетрулежности и животу безпределном? - Он ће свима што га љубе подарити живот бесконачни. Обнову ли иштеш? - Гле, Он је обновљење наше. Богатство ли иштеш? - Он је богатство наше непропадљиво, неукрадљиво, што траје у векове бесконачне. А сва су земаљска блага краткотрајна, рогобатна, трулежна, варљива и не могу задовољити душу нашу, која је за Бога саздана.

*

Не заборављајте, људи грешни, шта учини ради вашега спасења Христос Бог наш, и жудно се и усрдно користите душеспасним средствима која нам Он пружа - Његовом неизмерном правдом и милосрђем, даровима покајања, свепраштања, причешћивања светим тајнама, службама црквеним.

*

Могу ли незнабошци, или Јевреји, или мухамеданци угодити Богу уколико не поверују у Христа? Никако! Морали би узверовати у Христа, Који је Једини властан оправдати безбожнике, и родити се водом и духом. "Јер који без закона сагријешише без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише по закону ће се осудити (Римљ. 2, 12). Такав је одговор Светог Писма на питање: зар је могуће да ће сви незнабошци отићи у вечну погибао?

*

Одаћу сваку хвалу Господу Богу моме, Који ме чудесно спасава свакога дана и неизбројиво мноштво пута. Слава Теби, ризници спасења мојега; слава Теби, сместилишту и изворишту мира и смелости моје; слава Теби, слободи у скрбима и тескобама мојим; слава Теби Који се кроз причешћивање светим тајнама настањујеш у срцу моме и пребиваш у мени, и Који на чудесан начин привлачиш све благочастиве к мени; слава Теби, благонадежном брзом помоћнику моме у свему; слава Теби, тврђи живота мога и свештеника Твојих у које си и мене недостојног уврстио; слава Теби, слава Цркви Твојој Светој што си је саздао на камену вере и утврдио у непоколебивости; слава Теби, обраћењу заблуделих; слава Теби што потресаш и разараш у темељу јереси, секте и расколе и судиш савести нечастивих учитеља; слава Теби Који императору нашем дарујеш ревност према вери и Цркви Твојој, разобличавајући преко њега неистинита и погубна учења. Амин.

*

Слаб сам и грешан, грешнији од свих људи, развраћен свакојаким греховним падовима у дубини бића свога, свакога дана и сваког часа склон падовима тајним и јавним, и као такав ја непрестано потребујем Божије милосрђе и заступништво. И нисам кадар исказати колико сам се пута свакога дана удостојавао и удостојавам овакве милости и помоћи Господње, неопходне ми због мноштва грехова мојих, и подарене ми због искреног и дубоког покајања које Господу приносим. Милост се Божија умножила у мени више но што је песка у мору! Од каквих ме је само тешких скрби, тескоба, смућености и проклетстава спасавао Господ, примајући моје тајне покајне молбе, приклањајући ухо Своје к мени по безмерном милосрђу Своме! И зато мој је дуг да непрестано благодарим, хвалим и преузносим Господа мога Који ме свагда избавља од стрела и рана непријатељских, дарујући ми спокојство и ширину у срцу и победу над непријатељима невидовним. Са Херувимима и Серафимима без престанка ћу узносити победничку песму Господу Спаситељу моме: Свет, Свет, Свет Господ Саваот, Који ме непрестано спасава и милује!

*

Старамо ли се за душе наше у мери саобразној Божијем старању за спасење њихово, старању које се тако очигледно пројавило када је на земљу ниспослан обећани Спаситељ, Господ наш Исус Христос? Љубимо ли један другога у мери саобразној беспределној љубави Спасовој према нама? Снисходимо ли један другоме? Праштамо ли брат брату? Старамо ли се један за другога? Уважавамо ли се међу собом?

*

Истински хришћанин мора се одликовати посве другачијим духом, телом и живљењем у односу на друге људе; његове су помисли другачије - духовне и свете; његова су стремљења - небеска, духовна; воља му је праведна, света, кротка, блага; уобразиља чиста и света; другојачији су му и памћење, и поглед - чисти, искрени, свети, лишени лукавства; и реч му се одликује као целомудрена, чиста, одмерена, кротка. Једном речју, хришћанин мора бити човек другога кова - небески, нови, свет, човек што живи, мисли, осећа, говори и дела Духом Божијим. Такви су били свети угодници Божији. Читајте и слушајте житија њихова, поучавајте се од њих и подражавајте живљењу њиховом.

*

Радуј се и благодари Господу за то што свакодневно имаш прилике да служиш Христу Богу, Спаситељу нашему, помажући болнима, сиротима, невољнима и многим другим људима, и нарочито причешћујући их светим тајнама Христовим, те тако доказујући своју веру, смирење, послушање и љубав према Богу и ближњему.


II Премудрост Божија у подизању палога човека (Господ као Творац и Промислитељ)

1) Промишљање Божије у домостроју нашега спасења

Господње сведржитељство над тварима јесте непрестано чудо Његове доброте, свемогућства, премудрости. Јер као што је све створено призвано из небића у биће свемогућом речју Божијом, тако се све и одржава у бивствовању и чудесном поретку, благовању, велелепности и лепоти истом том речју Божијом "Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се. Пошљеш Дух Свој, постају, и понављаш лице земљи. - Како је много дјела Твојих, Господе! Све си премудро створио!" (Пс. 104, 29-30, 24). И моје биће до сада постоји и у благовању пребива једино благодарећи свеблагом и свемогућем Промислу Божијем о мени, благодарећи сили, доброти и дуготрпљењу Његовом. Слава Теби, Господе!

*

У оваплоћењу, живљењу и учењу на земљи Господа нашега Исуса Христа, Његовим страдањима и смрти и уопште у Божијем домостроју нашега спасења на опипљив начин се пројавила сва доброта, правда, премудрост и свемогућа сила Божија: у помирењу грешнога човека са Богом, у победи Господњој над непријатељима нашега спасења, у укидању праведног проклетства Оца небескога које беше изречено нашим праоцима и свима људима; у даровању благослова и свију снага потребних нам за живљење и благочашће, у оснивању Цркве и победи Њених синова и кћери над свим замкама ада, којему је допуштено од Бога да привремено војује противу чланова царства Божијег, у чудесним, неизмерним и страшним спасоносним силама Божијим, којима се крепе мученици и мученице и сви сабори преподобних, у устројењу њиховог спасења и прослављења, у савршавању тога спасења и до дана данашњег, и у дивним, свемоћним победама благодати Божије над силама ада што устају на човека, у чудесном дуготрпљењу и милосрђу Божијем према човечанству што тоне у гресима својим, у благодатном очишћењу, освећењу, укрепљењу и обновљењу рода људскога посредством светих тајни Цркве - једине и јединоспасавајуће. Ад и сада војује са небом по допуштењу правде Божије, која дуго трпи и славом овенчава подвижнике и победнике. Али иде час када ће непријатељи видиви и невидиви бити занавек побеђени и положени под ноге Спаситеља и Бога и верних слугу Његових; и последњи непријатељ, смрт, биће уништен. Слава доброти, правди, премудрости и свемогућој, препорађајућој и обнављајућој за род људски - сили Божијој!

*

Због чега је Бог допустио пад Свога љубљеног саздања и круне свију твари земаљских - човека? На ово би питање ваљало одговорити на следећи начин: да човеку није било допуштено да падне, није требало саздати га по слици и прилици Божијој, са слободном вољом као неотуђивом цртом лика Божијег, већ га је требало потчинити закону нужности, као што је био случај са бездушним тварима - небом, сунцем, звездама, земљиним шаром и свим стихијама, или слично бесловесним животињама; али тада на земљи не би било цара свеколике твари земаљске, разумног песмопојца величанству Божијем, доброти, премудрости, творачком свемогућству и промишљању Његовом; тада човек ничим не би могао доказати своју оданост и привољеност Творцу, своју несебичну љубав; не би било подвига у борби, заслуга и непропадљивих венаца победе, и блаженства вечног као награде за верност и привољеност Богу, нити вечног спокојства након трудова и подвига поднетих за време земаљског странствовања.

*

Погледај шта Творац чини да израста из гноја и трулежи: какве само миомирисне биљке које су украс земље ничу из гнуса и смрада! И твоју трулежну душу што духовно гњије од безбројних страсти Господ је кадар исцелити, обновити, укрепити, украсити и миомиром испунити. Пример за то су свети угодници Божији.

*

Тебе ради, човече, постоји небо и земља, јер је писано: "Наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа" (Филипљ. 3, 20); тебе ради саздан је рај; тебе ради - жуђени вртови; тебе ради настале су и стихије, односно превасходно тебе ради, јер њихове благодети користе и животиње, а оне су такође ради тебе створене; тебе ради васељену красе сунце, месец, звезде; тебе ради плодоносе дрвета родна, жбуње, класје, жита; тебе ради стихије се преображавају, као што беше у доба Мојсијево; тебе ради савршило се безбројно мноштво чудеса У Старом и Новом Завету; тебе ради исушује се дно морско; тебе ради из стења се изливају потоци сласти; тебе ради дарива се мана небеска; тебе ради реке се враћају уназад, или, да би ти могао проћи, исушују корито своје; тебе ради пламен разбеснели претвара се у прохладну росу, остајући у бити огањ што нечастиве сажиже; тебе ради сунце се уставља и стоји докле год не буде извојевана победа над непријатељем; тебе ради јављају се учитељи и руководитељи духовни, патријарси, пророци, апостоли, светитељи, јерарси, мученици; тебе ради сврши се врхунац милости Божије и чудо над чудима, када Син Божији дође на земљу у телу, поставши сродан теби, начинивши се братом твојим по плоти како би те спасао, обновио кроз веру, покајање, исправљење, свете тајне; тебе ради устројена је на земљи Црква, којој ни врата адова неће одолети; тебе ради уготовљено је страшно и чудесно, животворно јело и пиће - Тело и Крв Самога Господа. Шта би ти још било потребно за спасење, а да није већ учињено? А шта си ти сам учинио и шта чиниш на спасење души својој? Какве даре Господу своме приносиш? Какву хвалу, какво благодарење, какву жртву? Неретко самога себе чиниш попут марве бесловесне, али и марвинче је питомије и захвалније него ти што си, јер и во познаје господара свога, и магаре јасле домаћинове налази, само ти нећеш да знаш за Творца, Спаситеља, Добротвора, Храниоца, Судију твојега; отуђио си се од Њега, подивљао попут звери шумске, те ричеш и хуле изригујеш на Саздатеља свога, као што чини Лав Толстој, окружен лајавцима својим. А знаш ли шта те чека на крају, не усхтеднеш ли се уразумити? Пред тобом су вечита одбаченост, проклетство Божије, мучења бесконачна са духовима злобе. "Идите од Мене проклети у огањ вјечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим" (Мт. 25, 41).

*

Господ свевидећи само једним чином божанског виђења сагледава све векове и све људе, и живот њихов са свим помислима, чувствима, намерама, делима и речима. О, страшно Око Господње, од којега се ништа не да сакрити, просвети очи срца мога! Удаљи од њега сваку нечистоту и сваки поглед скврни! Амин.

*

О, Око свеблаго, Око свекротко, Око свевидеће, Око преискрено, Око незлобиво - погледај на ме са свом својом благонаклоношћу, снисходљивошћу, милостивошћу, са свом силом свепраштања, свеобновљења, свеоживљења!

*

Благодарим Ти, Господе, што ме свеблагим Промислом Твојим чуваш и спасаваш дан и ноћ, закриљујући ме свакога дана, изјутра, увече и по ноћи, и подижући ме свакога јутра бодрим, чилим, обновљеним. Дај ми да се Тобом и у Теби савршено обновим духом мојим, те да збацим са себе трулеж страсти!

*

Верујем у добру будућност Русије и Православља у њој, најпре на основу опште предоџбе о Промислу Божијем спрам Цркве Његове, а затим, нарочито, на основу пророштва Даниловог што га је изрекао тумачећи сан Навуходоносоров о лику великоме и силноме, сачињеном од сваковрсних метала. Чудесно је то сновиђење, и дивно тумачење Данилово; диван је, премудар, свеблаг, свепрозирући Промисао Божији о свету и царствима земаљским, и особито о Цркви Својој на земљи!


2) Премудро Божије руковођење човека на путу ка спасењу

Свакога дана Господ Бог теби служи, човече, тебе ради постављајући на небесима свеозарујуће и свезагревајуће сунце дању, а месец и звезде ноћу, и изводећи из земље сваковрсне, укусне и здраве плодове теби за храну и насладу. Бог је тебе ради установио спасоносну Цркву Своју, њено учење и свете тајне. Он те непрестано васпитава и припрема за Царство Своје. Стога си и сам дужан усрдно служити Творцу, да би благовао и ти и ближњи твоји; ваља ти се потпуно повиновати Његовим свеблагим, премудрим и праведним законима. А добра будућега века што су ти обећана превазилазе сва очекивања и надања твоја - толико су неизмерна и преголема. Па зар је могуће да се ради свога вечнога блаженства нећеш одрећи телесних - сирових, штетних и нечистих - наслада, те да нећеш читаво биће своје свецело посветити на службу Богу? Сети се свију Светих: како Бога узљубише, како се подвизаваху, како Богу угодише и како их Он награди, и подражавај им по моћи својој.

*

"Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те" (Јер. 1,5). - Ко ове речи казује? Господ, Творац рода људскога, Који је без почетка, Који све сазда речју Својом и све држи силом њезином. Господ говораше пророку Јеремији, шаљући га на проповед народу Јудејскоме. Тако, љубљена браћо и сестре, Господ зна свакога од нас пре но што будемо зачети у утроби материној и пре но што из ње изађемо. Творац је свакоме одредио његово место служења, јер Он Једини савршено познаје наше снаге и способности и зна какво нам место служења у друштву одговара. То божанско одређење и назначење посебно се односи на пророке, апостоле, јерархе, свештенике, владаоце, нарочито оне којима је поверено управљање над православним народима, на најближе служитеље свемоћног Промисла Његова.

*

Творцу и Подвигоположнику нашему беше угодно да у почетку одреди да време нашега живљења на земљи буде време припремања за вечност, време учења, време борбе и подвизавања, време духовног војевања, а не време испразно, пустошно и ташто. Стога ће и будуће бесмртно стање наше бити уготовљено као праведна накнада: или као стање славе и вечнога блаженства, или као стање вечног бешчашћа и страшног мучења за нашу нехајност, леност, небригу и грехе неизбројне.

*

Благодарим Господу за свакодневно обиље светлине духовне и телесне - Видела од Духа Светога и сунчевог сјаја; за обиље ваздуха као стихије, чистог и окрепљујућег, и оног невештаственог, којим дише душа, а то је Дух Свети, Бог!

*

Вазда благодари Господу за то што ти пружа поводе и даје могућност да Му послужиш преко убогих, болесних и на разноразне начине невољних људи, пошто, служећи њима, служиш Самоме Христу. "Кад учините једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте" (Мт. 25, 40).

*

Очигледно је да многе болести и ранице, приштеви и чиреви, гнојне упале и осипи доводе до обновљења целог организма или извесних делова и удова, прочишћујући крв. Рецимо, болела су ме три прста на десној руци: појавило се запаљење праћено обилним гнојењем и боловима и трајало две недеље, али је на крају дошло до потпуног оздрављења организма, тако да сам се осећао одлично и имао утисак лакоће у читавом телу. А само пре две недеље био сам нервозан, осећао раздражљивост по читавом телу, крајњу осетљивост и бол у рукама. Слава Господу Који кажњава и милује и Који умртвљава да би оживљавао. "Неће оживјети ако не умре" (1. Кор. 15, 36). Известан део ћелија у прстима умро је кроз чиреве и гној, а уместо њих оживеле су нове, појавила се нова кожа, прст је обновљен.


III Дуготрпљење и правда Божија у подизању палога човека (Господ као Судија и Наградодавац)

Једно од безбројних савршенстава Божијих јесте дуготрпљење Његово, које се распростире на сваку грешну, словесну твар - на пале ангеле и на пали род људски. Не може се човек надивити томе својству Божијем - толико је оно велико, кротко, мудро, спасоносно и уједно страшно по последицама својим, уколико се злоупотребљава. Не можеш се, кажем, надивити, сетиш ли се само неизмерне светости и праведности Божије, којој је противна и једна једина неправедна помисао, једно магновено осећање злобе у разумним тварима, и опоменеш ли се премудре, чудесне хармоније и безграничне лепоте видљиве и невидљиве творевине: красоте неба, сунца, месеца, звезда, величанствености целокупне природе на земљи, сваке твари - одухотворене и неодухотворене, словесне и бесловесне - и особито човека као круне земних саздања, бића и духовног и чулног, украшеног разумном, бесмртном и слободном душом и саобразним, складним, прелепим телом. И представиш ли у мислима сву ту хармонију и красоту свега створенога, сав тај непоместиви поредак у бивствовању и живљењу свега - намах ће те обузети недоумица и чуђење: како је могућно да свесавршени, свемогући, премудри, праведни Творац, Триипостасни Бог, трпи јалово, бесмислено, несређено, за многе и штетно битисање људи који се у своме животу и делању супроте Саздатељу своме, премудрој вољи Његовој, али и властитом разуму, савести, осећањима, причињавајући непојамно зло мноштву себи сличних људи и уносећи у
неодухотворену природу пометњу и ридање много, а да и не говоримо о недаћама и јауцима људским што се посвуда чују и рекама крви проливене. Али како су спасоносне последице тога дуготрпљења и милосрђа за разумне, разборите и кајању склоне грешнике који исповедају веру хришћанску, веру Еванђелску! Колико је спасаваних било и колико их данас има благодарећи дуготрпљењу Господњем! Колико се грешника и грешница, помилованих због вере своје и покајања, удостојило уласка у рајске обитељи! Колико се само пута свако од нас спасавао и спасава од праведног гнева Божијег, од скрби и тескоба и предстојећих вечних мука! Колико је спасених због вере и покајања што имађаху! О, како су чудесна та својства Божија - милосрђе и дуготрпљење! Како она охрабрују и оживљују свакога грешника који се каје! Гле, разбојник сиђе с крста и отиде право у рај за исповедање вере своје у Распетога и за магновено покајање! Гле, блудница, позната у читавом граду са свога порока, очисти се сузама покајања од греховне нечистоте, постаде целомудрена и уђе у рај; гле, покајани цариник би помилован и удостојен вечнога живота, са целим домом својим; гле, Лазар убоги и болесни након смрти беше однет на рукама ангела у наручје Аврамово, јер греси његови беху очишћени болешћу и страдањима; и колико је током векова хришћанске историје грешника, знаних и незнаних, али покајаних, помиловано! Само су непокајани грешници пропадали и пропадају: тако је било са Јудом, Иродијадом, Аном и Кајафом, са разним Неронима, Декијима, Калигулама, Јулијанима, Домицијанима и другим нечовечним гонитељима, а тако и данас одлазе у погибао безбожници попут Толстоја и његових сарадника, убице и самоубице, људи сурови и непокајани, они који до краја тону у нечистоти прељубе, па горди фарисеји данашњице, сурови богаташи што себи теку благо, а не богате се Богом, па крадљивци и лупежи што свој иметак и богатство граде на несрећи ближњих, властодршци што зарад власти и богатства отпочињу и настављају крваве ратове. Ваистину, не може се човек довољно надивити милосрђу и дуготрпљењу Божијем: толико је драгоцено, потресно и за многе спасоносно! А сад је време поста и покајања. Колико великих, па и најтежих грешника задобија од Бога опроштај грехова на живот и милост и на обновљење живота због вере њихове и искреног покајања и ради неосуђеног причешћивања Пречистим Тајнама Тела и Крви Господа Исуса Христа, јер "крв Његова очишћава нас од свакога гријеха" (1. Јован. 1,7). Само људи хладни, безосећајни, неверни, нераскајани и "они који газе крв Завјета" (Јевр. 10, 29) одлазе у погибао. Славим Те, Господе дуготрпељиви и свемилостиви! Не допусти да и ја пропаднем због својих безбројних греха, већ покажи дуготрпљење Своје на мени, и дај ми да Ти угодим и спасем душу своју, али и душе многих, многих грешника што се кају. Амин, Боже дај!

*
Чудно је дуготрпљење Божије према демонима и грешним људима; они су виновници безбројних, најгнуснијих и најодвратнијих, погубних безакоња што су почињена и непрестано се чине на земљи, а чиме се вређа свеблаги и свемогући Владика; али Он још увек трпи царство сатане, трпи, не истребљујући безаконике, већ чак дарујући људима грешним здравље, богатство, лепоту, благостање, славу, потомство; не истребљује их потопом, глађу, смртоносним болестима, ратовима, земљотресима, већ на све могуће начине настоји да их поштеди, чекајући њихово уразумљење, обраћење, покајање, спасење; а не уразуме ли се, не покају ли се, биће подвргнути само још већој и тежој казни. "Ко чини неправду нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља; а ко је праведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата Моја са Мном, да дам свакоме по дјелима његовим" (Откр. 22, 11-12).

*

"Трску стучену неће преломити (човека који се каје) и жижак што тиња (пламеном скрушености и благодаћу духовном) неће угасити докле не доведе правду до побједе" (док нас не начини победницима над грехом) (Мт. 12,20). Слава Теби, Господе, Пастиру и Посетиоче душа наших Који дуго трпиш нас грешне! Ја сам та трска стучена и тај жижак што тиња (вером и покајањем), и све до сада нисам погубљен, нисам смврљен праведним гневом, све до сада горим, и нисам се угасио. - Дајући нам за храну и пиће пречисто Тело и животворну Крв, Господ је неизмерно узвисио нашу природу кроз једињење и обожење; Он нас припрема за савршено једињење са Собом у невечерњем дану царства Његовог.

*

Колико год пута паднеш, устани и спашћеш се. Како је безмерна доброта Господња! Како беспределно милосрђе Његово! Каква погодност за спасење! Владика не одбацује грешника до последњег издисаја његовог. Јер зна Господ нашу немоћ и пристрашћеност према сваком греху од младалачких дана; зна и подмуклост бесплотних непријатеља који нас прелашћују на грех, и дуго нас трпи, очекујући покајање, борбу и исправљење наше, и надајући се добрим делима нашим. Зато не будите немарни!

*

Велика је греховност моја, и неизбројиви падови моји тајни, али велико је и дуготрпљење Божије, и неизмерна милост Господња према мени; јер Он ми због вере и покајања прашта сва безакоња моја, обнавља ме, штити и спасава свакога дана и часа. Благодарим Господа непрестано. Сво је надање моје управљено на милосрђе Божије и на неизмерне заслуге Господа мога Исуса Христа пред правдом Оца небескога. "Ево верујем: спаси ме, јер си Ти мој Бог и Саздатељ. Нека ми се место дела урачуна вера, Боже мој" (Јутарња молитва девета).

*

Безгранично је милостив и дуготрпељив Господ према мени. Небројено мноштво пута свакога дана падам у грех, и опет небројено мноштво пута Господ ми опрашта грехе због покајања. Греси моји никада не пре вазилазе доброту Његову. Он милује, прашта, дарује очишћење и успокојење.

*

Колико пута свакога дана умирем кроз грехе, и колико пута свакодневно васкрсавам из мртвих кроз веру, покајање и тајну молитву! Колико дарежљивости, милости и дуготрпљења Господа мога опажам на себи свакога дана и часа! О, неисказана доброто Божија, која превазилазиш сваки ум и сваку реч! Амин.

*

О, како је праведна и исправна лопата Божија! Колико ли ће њоме бити захваћено кукоља и одељено од пшенице? И колико ли је непојамно мноштво тога кукоља!

*

Знате ли, православни хришћани, и верујете ли, и разумете ли да Господ Бог непрестано гледа на нас - на наше помисли, жеље, намере, поступке, и да свакоме човеку суди по правди? Имате ли на уму да је савест знамење правде Божије која испитује душе наше и руководи животом нашим, те да ћемо по савести и по Еванђељу Господњем бити суђени у дан суда? Сећате ли се онога што се много пута понавља код пророка и цара Давида: "Иде Господ да суди земљи; судиће васељени праведно, и народима вјерно" (Пс. 98, 9). Ако се не сећате, ја вас овом приликом подсећам.

*

Наше живљење и делање протичу пред очима Бога Свевидећег, Који оцењује и Који ће оценити све наше жеље, тајне намере, помисли, речи и дела; они који су се искрено трудили на испуњавању Његових светих и блажених заповести биће награђени у изобиљу.


IV Свемогућство Божије у подизању палога човека (Господ Цар и Победилац)

Велико је зло које је у свету посејано и које непрекидно сеју сатана и војске његове; међутим, добро које дарује и сеје Бог са светим ангелима Његовим, светом Црквом и верним људима веће је, победоносније, плодотворније тако да ће на крају сви непријатељи бити побеђени силом Господњом и верних Његових: "Јер Он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге Своје. Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт" (1. Кор. 15, 25-26). Зато смели будите, смели, људи Божији, јер Он ће победити непријатеље, као свесилан (1. догматик).

*

Да би саздао свет, тако огроман, тако разнолик и бескрајан, Богу је било довољно само да изрекне реч, и све постаде у целокупном свом чудесном поретку и красоти. "Он рече, и постаде; Он заповједи, и показа се" (Пс. 33,9); на исти начин све ће бити и разрушено и уништено снагом речи: рећи ће, и нестаће; заповедиће, и све ће бити разорено. За Њега је сва беспределност светова, целокупно њихово постојање са свиме што је у њима и на њима, ништавно; сви су људи пред Њим попут скакаваца, као што каза пророк Исаија. "Стихије ће се ужарене распасти и земља и дјела што су на њој изгорјеће", казује Апостол (2. Петр. 3, 10).

*

Васкрсење Христово из мртвих, Његово свечано, сверадосно годишње и недељно празновање уверава свакога човека на очигледан и, да тако кажемо, опипљив начин, у постојање будућег живота, у живљење душа наших после смрти и у будуће свеопште васкрсење наших тела из праха земаљског и њихово чудесно преображење, по образу васкрслог Тела Христовог."Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат" (1.Кор. 13, 12).




Следећа страница